Goran Ratković Rale je možda i najproduktivniji autor i aranžer u Srbiji. U zvanju koje prelazi 30 godina, nema pevača koji je poznat a da nije radio s njim. Dugačak niz: Indira Radić, Stoja, Lepa Brena, Jana, Ceca Ražnatović, Mina Kostić, Sejo Kalač, Tanja Savić i brojni drugi.
Goran Ratković Rale, Goran Ratković, Autor
Fotografija: NENAD KOSTIĆ
On je na sastanku za Kurir razgovarao o tome šta bi bilo najradije udružiti se sa velikim zvezdama, ali i o svom poverljivom životu, o kojem nikada neće razgovarati.
– Ja sam iz Pojata, tamo sam odrastao, prešao sam iz paraćinske gimnazije. U trenutku kada sam završio svoju taktičku pomoć, pronašao sam novu liniju rada u organizaciji za proizvodnju guma. Tamo sam radio tačno 36 dana. Bilo mi je lako da radim od 7:30 do 3:30, međutim kada zamislim da ovo trebam da radim ceo život… Dalje, kada sam morao da budem ustupljen puno radno vreme, otišao sam na kliničko opterećenje i rekao da sam djelimično slijep. Nadalje, očigledno, stručnjak kaže da mi ne može dati deklaraciju za super izdržljiv rad. U trenutku kada sam došao u organizaciju i kada je direktor vidio taj izvještaj, rekao mi je “nema veze, razgovarao sam sa šefom, rekao je da će te priznati za rad”. Auuu, nemam pojma šta da podijelim s tim. Gleda me i pita “šta nije u redu, imaš li problem”. Ja sam tih. Štaviše, rekao mi je “hoćeš li da radiš ili ne”. Rekao sam “neću”. Štaviše, izbacuje me napolje, izražava “odlazi”.
Šta ste radili nakon toga?
– Vraćam se kući, a tata je bio tamo i pored toga što je radio u Nemačkoj, i to sam mu dao do znanja. On mora da upravlja mnome! Gde ću da se borim sa svojim tatom? Prešao sam preko prozora i pozvao saputnika koji je bio u Austriji, rekao sam “da li mogu kad-tad doći kod tebe”? Štaviše, idem tamo da se igram. Izgarao sam dvije godine u Austriji, tamo sam imao jednu izuzetnu ljubav. Ona je udarila u kantu i nakon toga više nikada nisam mogao ostati tamo, pa sam počeo kao drumski izvođač da putujem i sviram iz jednog grada u drugi u Evropi. Upoznao sam obojenu osobu u Njemačkoj, ona je bila pomoćnica iz Nigerije. Jednom prilikom sam razmišljao šta da radim odmah, sviram tamo svaki dan za platu, a sada gubim glas koliko god da radim. Štaviše, biram da se vratim u Srbiju. Onda počinjem da sviram ovde u svom prostoru iu Srbiji.
Kakvu ste muziku puštali?
– Gde god sam otišao, bilo je tona i samo sam svirao rokenrol. Jednom sam svirao na vašaru, deset šatora u kojima peva društvo i jedan gde sviram rokenrol. Kod mene je bilo toliko puno da je ispred šatora bilo dva puta više ljudi nego unutra. Štaviše, došao je Srki Boj i podelio sa mnom: “Kako ste ovi ljudi? Hoćete li da dođete u Beograd, ja imam studio da možemo da sarađujemo”. Kažem neću, ništa nisam propustio. Štaviše, kada sam ’93. imao svoju djevojčicu. godine, rekao sam sebi: “Spremite se, ovo nije aranžman po istom principu”. Zovem Srkija i pitam ga: “Je li to još legitimno?”. Takođe, to je način na koji sam došao u Beograd.
Goran Ratković Rale, Goran Ratković, Autor
Fotografija: NENAD KOSTIĆ
Kako je bilo sa Srkijem?
– On je svirao harmoniku, ja gitaru. Radili smo planove igre, on više nego ja, ja sam u suštini radio vokalnu kreaciju. U svakom slučaju, problematično. Srki ima posla, ali nema gotovine. To su zanimanja, recimo Mara iz Begaljice. Uzalud joj praviš kolekciju sa osam melodija, ideš Bogu da te neko čuje i vidi. Napravili smo 11 kolekcija, niko se nije probudio da nam plati. Dalje, uletela je Nadica Jovanović, to je prvo što smo naplatili. Za nju smo uradili melodiju “Tvoje usne mirišu na gotove maline”. Nakon toga došao je Slavko Banjac. Sjećam se da je Srki otišao na okean, a meni je došla konkretna pjevačica Mima iz Novog Miserablea i dobila sam posao, imala je podršku koja nam je dala do znanja da ima zadatak da se nosimo. Ko je, šta je, pitam, kad je ta Jovana Tipsin. Onda je došao Šmakić, ovaj od Ane Bekute, tražeći četiri melodije, i to za nekoliko dana. Zovem Srkija i kažem: “Vrati se sa okeana, ugovorio sam 13 melodija”. Nije vjerovao.
Poboljšano tada, u tom trenutku?
– Da. U trenutku kada je Saša Popović čuo pesme Jovane Tipsin, on je bio muzički rukovodilac „Zame“, odmah je upitao šta je naš identitet. Inače, i pre toga, naš zajednički saputnik Miladin Bogosavljević je Sašu edukovao o nama, kako dobro radimo i predložio nas. A poslije je Popović pozvao Miladina i savjetovao ga da isplanira okupljanje. Dolazi Saša i kaže: “Hajde ljudi, trebalo bi da se dogovorimo, ja ću doneti posao, a vi radite planove i kreirajte. Dobićete toliki keš, a nećete imati mogućnost da uzmete svoj s posla”. Slažemo se sa tim. Lepa Brena je počela stvari da bi oborila kooperaciju