Priča o pesmi “Pluća su mi bolna”, koju je 1950. napisao Dragiša Nedović iz Kragujevca nakon saznanja da boluje od tuberkuloze, ostavlja snažan utisak. Ova pesma, koju mnogi smatraju jednom od najtužnijih ikada snimljenih kod nas, ubrzo je postala zabranjena za emitovanje, a to je trajalo narednih desetak godina.
Životna priča Dragiše Nedovića je izuzetno fascinantna. Rođen je 1916. godine, a već u svojim dvadesetim napisao je legendarnu pesmu “U lijepom starom gradu Višegradu”. Tokom Drugog svetskog rata, izveden je na streljanje zajedno sa ostalim Kragujevčanima, ali je u poslednjem trenutku, kao poznat tekstopisac, spašen i deportovan u Nemačku, gde je proveo četiri godine u radnom logoru u Dormagenu.
Nakon rata se vraća u Kragujevac, ali početkom 1950. godine saznaje da boluje od tuberkuloze. Tada piše numeru “Pluća su mi bolna”, čije reči duboko diraju srce slušalaca. Pesmu je prvi snimio Zaim Imamović, a priča se da je toliko emotivno delovala na ljude, posebno one obolele od tuberkuloze, da su mnogi pod njenim uticajem podizali ruku na sebe. Stoga je odlukom Centralnog komiteta, po instrukciji Tita, ova numera zabranjena za emitovanje.
Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam
Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio.
Iako se izlečio od tuberkuloze, Nedovića je 1959. zadesila nova muka – počeli su njegovi problemi sa srcem. Preminuo je od infarkta 1966. godine. Iako je danas malo ko pamti, iza sebe je ostavio ogromno blago od čak 800 pesama, među kojima su i poznate numere poput “Tekla reka Lepenica”, “Na Moravi vodenica stara”, “Krca, krca, nova kola” i “Smederevo, grade od starina”.