Kada je riječ o zdravlju građana čija su tijela narušena visokim temperaturama, bosanskohercegovačkim medicinskim radnicima je mnogo toga. Na taj način vredi obratiti pažnju na njihovu preporuku o najvještijoj metodi prepoznavanja okolnosti koje mogu nastati u našem tijelu zbog ovakvih katastrofa. Dr. Rialda Blažević iz Krizne uprave Kantona Sarajevo stigla je do programa N1 sa značajnim pravcima.
Dr Blažević ima smisla da postoje četiri stepena zdravstvenih problema uzrokovanih visokim temperaturama. Blaže dve – toplotni umor i intenzitet grčeva. Nakon toga, nešto izazovnije, sunčanica. Toplotni udar je najteži oblik bolesti uzrokovan visokim temperaturama.
“Potpuni slom termoregulatornog mehanizma tijela je ono što razlikuje ovaj toplotni udar od tri prethodna stanja. Dakle, postoji jedna odbrambena komponenta kojom se tijelo štiti od prekomjernog intenziteta, a to je znojenje. U ovoj situaciji toplotnog udara, to znojenje prestaje Na taj način unutrašnji nivo toplote naglo raste, ide preko 40 stepeni Celzijusa, dešavaju se promene proširenog nedostatka hidratacije, a pre toga je osoba gubila mnogo tečnosti kroz prethodno znojenje. Krv se zgušnjava, konzistencija povećanje krvi, a time se rješava i izvanredan rizik za srčane bolesnike, da potaknu koronarnu insuficijenciju, još jednu respiratornu insuficijenciju, moždani udar i slično”, naglašava specijalista programa N1.
Ono na šta stručnjaci ohrabruju stanare je da pokušaju da ne izlaze između 10 i 17 sati.
„U slučaju da im to do sada bude potrebno, a ogroman broj njih treba, trebalo bi da dobiju zadovoljavajuću pripremu. prirodnu, laganu i prozračnu odjeću. Obavezno nosite šešire i kape da zaštitite glavu i nosite naočare za zaštitu očiju. Ponavljam, izdašno nanosim sloj kreme sa visokim faktorom sigurnosti na nepokrivene delove tela. Sledeće sekunde se dovoljno hidrirajte, dosledno prenosite posudu sa tečnošću sa sobom. Uzimajući u obzir da tijelo gubi minerale i elektrolite bez obzira na vodu, tada je to tekućina s dodatkom kalijuma, kalcijuma, natrijuma, hlora i magnezijuma“, smislio je Blažević.
(N1)