Jedan čovek radio je na održavanju velikog frižidera u fabrici sladoleda. Radni dan bio je skoro završen, a svi radnici su se pripremali za odlazak kući. Tada se jedna lampica na komandnoj tabli upalila, signalizirajući da sa velikim frižiderom nije nešto u redu. Glavni junak ove priče se pripremio i krenuo da proveri šta je problem. Dok je drugi radnik izlazio iz fabrike, primetio je da su vrata frižidera malo otvorena i, ne znajući da je neko unutra, prišao je, zatvorio ih i otišao…
Kada je problem sa frižiderom rešen, čovek je došao do vrata i video da su zatvorena spolja. Znao je da nema načina da ikome javi da je unutra, i u trenutku su mu misli bile prilično sumorne. Zarobljen u frižideru, sa jako malo vazduha, sigurno bi se smrzao do početka sledeće smene.
Nakon manje od pola sata, neko je otvorio vrata frižidera. Bio je iznenađen i veoma srećan. Pomislio je da je to pravo čudo. Službenik obezbeđenja je ušao s baterijom i pružio mu pomoć. Kada je konačno bio vani, pitao je čuvara: “Kako ste znali da sam unutra? Ko vas je obučio?” Na što mu je čuvar odgovorio: “Niko, gospodine.”
U fabrici radi oko 50 ljudi. “Primetio sam da ste danas došli na posao ranije, a pred kraj dana niste izašli. To mi je bilo sumnjivo, pa sam krenuo da vas tražim,” objasnio je čuvar.
Ova priča ističe važnost pažnje i brige prema drugima, jer i najmanji gestovi mogu nekome značiti mnogo. Takođe naglašava da nekad ne znamo koliko naši postupci mogu uticati na druge ljude i promeniti njihove živote.