Draga,
Sve više vremena provodim čitajući, manje se opterećujem sitnicama poput brisanja prašine. Sedim u dvorištu i uživam u miru, bez brige o korovu ili obavezama u bašti. Fokusiram se na porodicu i prijatelje, manje na poslovne obaveze.
Shvatam da život treba da se živi, a ne samo da se izdržava. Sada cenim male stvari i trudim se da ih ne zanemarim. Ne čuvam više ništa za posebne prilike: koristim najlepši porcelan i kristalne čaše svakodnevno, nosim omiljeni parfem koji sam čuvala godinama. Ne opterećujem se više suvišnim brizganjem i čišćenjem kuće.
Reči “jednog dana” su izbrisane iz mog rečnika. Ako nešto vredi čuti ili uraditi, trudim se da to uradim odmah!
Nije mi jasno kako bi drugi postupili da znaju da sutra možda neće biti ovde. Mislim da bi se povezali sa porodicom i prijateljima, možda bi obnovili veze sa bivšim prijateljima, pružili izvinjenje ili se pomirili. Možda bi otišli na omiljenu hranu i uživali u trenucima zajedno.
Ne znam kako bih se osećala da mi vreme ističe, a da nisam uradila sve što volim ili da sam zanemarivala svoje želje.
Bila sam ljuta na sebe što nisam češće pozivala ljude, misleći da ima vremena.
Bila sam ljuta što nisam češće izražavala ljubav prema svojim najmilijima.
Draga moja, sada se trudim da ne odlažem ništa što bi mi moglo doneti radost ili zadovoljstvo. Svakodnevno se trudim da uživam u životu, jer svaki dan je poseban, svaki trenutak je poklon.
Život nije samo zabava, ali dok smo ovde, možemo plesati.