Kada je Ana imala 11 godina, dijagnostikovan joj je retki rak po imenu inflamatorni miofibroblastični tumor (IMT). Pet godina kasnije, 22. marta 2017. godine, Ana je izgubila bitku s tom bolešću.
U prvim mesecima nakon Anine smrti, njena majka opisuje kako se tuga osećala kao teška bol u grudima i kako je bila nesposobna da uradi bilo šta osim da sedi i posmatra ptice. Prestala je da radi i provodila dane potpuno slomljena.
Kako su godine prolazile, majka kaže da se njena tuga menjala, ali nikada nije izbledela, samo je postajala drugačija. “Za mene, preživljavanje tuge znači prilagođavanje. Trebalo mi je puno vremena, ali konačno sam prihvatala činjenicu da ne moram čuvati svaku uspomenu, ritual ili simbol koji me podseća na Anu”, ističe ona. Nakon sedam godina od gubitka ćerke, želi da se priseća njenog života i jedinstvenih stvari koje su činile Anu, pa… Anom.
Posebno se seća jednog trenutka koji je još uvek živopisno prisutan u njenom umu – Aninog imaginarnog sveta, nazvanog Arkomo.
Ana je volela male stvari. Skupljala je sitne predmete kao svoje blago: male plišane životinje, školjke koje stanu u dlan, čak i najmanje plastične figure. Kada je bila mlađa, Ana bi slagala svoje igračke na gomilu u sredini dnevne sobe, igrajući se pored nje sve dok ne bi bila umorna, a zatim bi se sklupčala među njima i odspavala. Kao mali zmaj, čuvala je svoje blago sa strašću.
Vremenom, Ana je prešla na izgradnju strukturiranijih svetova, poput gradova od drvenih kockica ili kartona, gde bi smeštala svoje najmanje igračke. Ti svetovi su dominirali domom, pojavljujući se na stolu u trpezariji, na podu, pa čak i u sobama njenih sestara. Ali najvoljeniji od svih tih svetova bio je Arkomo.
Arkomo je bio Anin sopstveni svet, izgrađen od gline, Lego kockica, delova Plejmobil setova i drugih sitnih figurica. Bio je to mali grad sa svojim stanovnicima, nazvanim Skuinkies, gumenim figuricama koje su Ana voljela. Iako je temelj Arkoma bio klimav, napravljen od drvenih blokova i gline, Ana ga je volela i provodila sate igrajući se u njemu.
Međutim, vremenom je Arkomo postao manje prisutan u Aninom životu. Kako je Ana rasla, njeni interesi su se promenili, a Arkomo je postao samo uspomena na njeno detinjstvo. Ipak, ta uspomena na Anin imaginarni svet ostala je duboko urezana u sećanju njene majke.
Sedam godina nakon Anine smrti, majka se priseća Arkoma i kako je taj svet bio važan za Anu. Iako su ti dani prošli, sećanja na Aninu kreativnost i igru su i dalje živa.