Armin je galamio na svoju majku, zamerajući joj zbog sitnica, poput naočara koje je ostavila na dvosjedu, zbog čega je sudija oštetio naočare. Predložio joj je da se preseli u podrum, što je ona ćutke slušala, prisetivši se svih žrtava koje je podnela za njega. Armin je bio blizanac, ali je njegov brat Nermin preminuo, a ona je godinama brinula o Arminu dok je bio bolestan i borio se sa životnim izazovima. Radila je tri posla da bi mu omogućila studije, iako ju je porodica odbacila zbog izbora supruga.
Armin je uspeo u životu, postao tužilac, oženio se i dobio dete. Međutim, majka je sve više osećala da je suvišna u njihovom životu. Kada su je konačno smestili u podrum, odlučila je da ode u starački dom, pre nego da im bude na teretu. Takođe im je saopštila da je prodala kuću i da imaju mesec dana da se isele. Snaha je bila šokirana, a Armin je gorko zaplakao, svestan da je povredio osobu koja mu je dala sve i koja mu je bila jedina podrška u životu.