Šarlot Lej je tog dana, koji je naizgled bio običan, donela impulsivnu odluku koja je mogla da bude tragična. Noseći težinu trauma iz tinejdžerskog perioda, kada je bila u nasilnoj vezi, i suočena sa dijagnozama depresije, anksioznosti, PTSP-a i graničnog poremećaja ličnosti, našla se na rubu očaja. Na stanici, nakon što je izašla iz voza, odlučila je da ode na šine i okonča svoj život.
Srećom, mašinovođa Dejv je primetio nešto neobično. Usporio je voz i zaustavio ga daleko od nje. Ne samo da je zaustavio voz, već je izašao iz kabine i proveo pola sata razgovarajući sa Šarlot, pomogavši joj da se smiri. Njegove reči i prisustvo bili su dovoljni da je izvuku iz krize i daju joj novu nadu.
Šarlot je potom potražila pomoć i bila je zbrinuta od strane policije i službi za mentalno zdravlje. Sledećeg dana odlučila je da pronađe Dejva, čoveka koji joj je spasao život. Preko društvenih mreža i njegovih kolega uspela je da ga pronađe, i na kraju su se zaljubili i venčali dok je bila trudna.
Šarlot ističe važnost empatije i prisutnosti u kriznim trenucima, jer i bez posebne obuke svako može da pomogne nekom ko prolazi kroz tešku situaciju. Danas je zahvalna Dejvu što je bio tamo za nju u najtežem trenutku, a njihova priča je postala simbol nade i ljubavi.