Pre pet godina, Kanađanin Džulijan Galuco i njegova devojka stigli su u Srbiju. Nakon boravka u Beogradu i Novom Sadu, odlučili su da svoj dom trajno smeste u sremsko selo Jarak, gde sada žive sa svoja dva sina.
Kod Galuca u kući govore se i engleski i srpski. Džulijan, koji ima dvadeset godina, najbolje se sporazumeva sa komšijama, jer je dobro naučio naš jezik, i trudi se da ga usvoji i njegova porodica.
„Ovde moram da pričam srpski. Kada smo tek stigli, znali smo samo osnovne fraze za prodavnicu i restoran, ali nisam mogao da vodim duže razgovore. Komšija Marko mi je puno pomogao jer voli da priča, i sad mogu lakše da razgovaram“, kaže Džulijan.
Grad u Kanadi sa 200.000 stanovnika zamenili su mirnijim životom u Jarku, selu sa oko 2.000 stanovnika. Imaju dvojicu sinova, dvogodišnjeg Emilija i osmomesečnog Jovana.
„Najviše volim ljude u Srbiji, jer su uvek spremni da pomognu i pokažu interesovanje za tebe“, ističe Džulijan. Na pitanje kako mu se dopada srpska hrana, kroz smeh kaže: „Kad sam došao, imao sam 60 kilograma, a sada imam 110 – sve vam je jasno.“
Džesika, njegova partnerka, dodaje da voli srpsku hranu i ljude, i da polako savladava težak jezik.
Džulijan radi kao veb dizajner četiri dana nedeljno. U dvorištu, uz pomoć komšija, preuredio je stari objekat za čuvanje kukuruza u kancelariju. „Trebala mi je kancelarija, i video sam kotobanju. Pozvao sam komšiju da vidi da li može da se preuredi i, uz njegovu pomoć, to je sada moj radni prostor“, objašnjava Džulijan.
Uživaju u lokalnim običajima, a Džulijan redovno posećuje pijacu i vašare, naročito u Rumi.
Svoja iskustva o životu u Srbiji često deli na društvenim mrežama. Džesikini roditelji ih povremeno posećuju, dok oni sada odlaze u Kanadu samo kao gosti.