U ovom intervjuu, Ceca Ražnatović je otvoreno govorila o svom iskustvu u zatvoru i emocijama koje su je pratile kroz taj težak period. Ona je opisala šok i bol zbog hapšenja, ističući kako je boravak u pritvoru bio nehuman, naročito zbog odvojenosti od njene dece, što joj je najteže palo. Prvih dana izgubila je značajnu količinu težine zbog stresa i tuge.
Ceca je oštro kritikovala medije zbog senzacionalističkih napisa i izmišljenih priča, koje su dodatno otežale njeno iskustvo. Navela je da su mediji čak širili dezinformacije o njenom navodnom zlostavljanju u zatvoru, što je odlučno demantovala. Zahvalila se osoblju policijske stanice i zatvora na korektnom tretmanu i naglasila da nije imala privilegije, već da je u ćeliji živela u veoma teškim uslovima, uključujući hladnoću i samoću.
Štrajkovala je glađu deset dana kao izraz protesta zbog hapšenja njene sestre Lidije, osećajući duboku nepravdu prema porodici. Ovaj čin bio je simbolični protest, a ne pokušaj da sebi obezbedi bolje uslove. Osim toga, kratko se osvrnula na zdravstvene posledice i operaciju zbog stresa nakon izlaska iz zatvora.
S emotivnim nabojem opisala je trenutak izlaska iz zatvora i susret sa decom, ističući da je to bio jedan od najdirljivijih momenata u njenom životu. Za nju, taj susret predstavljao je ispunjenje sna nakon teških meseci provedenih iza rešetaka.