Ova priča o Svetom Petru Cetinjskom, njegovom susretu sa dve čobanice i mudrosti koju je podelio sa svojim đakonom, nosi duboku pouku o različitim sudovima Božijim i ljudskim. Sveti Petar, u svom blagoslovu, pokazuje kako Božija volja nije uvek u skladu sa onim što je očigledno iz ljudske perspektive, i kako se prava sreća i spasenje nalaze u unutrašnjoj vrlini, smirenju i poštovanju.
Prva čobanica, koja je sa poštovanjem pozdravila Svetog Petra i iskazala mu čast, dobila je blagoslov sa željom da njeno strpljenje i smirenje prevaziđu teškoće života. Druga čobanica, koja nije pokazala poštovanje, iako je možda u njenoj situaciji bilo lako delovati mrzovoljno, dobila je blagoslov sa željom da pronađe smirenje i spasenje kroz ljubav i blagodati drugog, dobrog čoveka.
Pouka ove priče je da je važno gledati na stvari kroz oči Božje, sa željom da se ljudi spasu i nauče poštenju, čak i kada izgledaju kao da se suočavaju sa nepravdom ili nepravednim okolnostima. Dva zla ne mogu opstati zajedno, ali sa barem jednim smirenim i čestitim srcem, može se stvoriti dobra kuća i porodica, a time i društvo koje ide ka spasenju i večnoj sreći.