Devedesetih je bila poznata pevačica društva, bila je Miss Jugoslavije, a nakon toga je neočekivano dala ostavku i njena ljubičasta kosa u suštini za sada nije bila u općoj vidljivosti. Prema njegovim riječima, njoj se to kao takvo dopalo. Neki bi se složili – nenormalna vokalistkinja, nije je vukla sramota i brbljanje. Tvrdi i da nikog ne bi iznenadila njena životna priča jer je vodila normalan život. Taj običan život joj je pričinjavao veliko zadovoljstvo
Te duge šetnje sa mojim pokojnim tatom… To je stvorilo područje snage za mene… Bio je taktički izvođač. On zapravo ne oblači nešto drugo, ali još uvek u uniformi, on mene i mlade dovede oko strukture kada se vrati kući s posla, oko tri, pola posle četiri, kada su se pojavili tada, i on dobije sve nas i vozi nas u Zoološki vrt. Često je to radio. Ta slika mi je ostala. Ta srodstva i ta odanost. Neverovatna mladost. Jer nisam imao loše detinjstvo, koje mi je bilo divno, zato mislim da nisam zanimljiv novinarima… Buba Miranovi FOTO: Poverljiva hronika
Sa nama je stanovala baka, moja mama, koja je pravila vrhunske pite, dočekali smo Božić, zaista običan, sjajan vazduh. Ja, kao nuklearna porodica, svuda sam bila jako razmažena. To znači da mi nije bilo dozvoljeno da pređem nekoliko graničnih tačaka, a sve ostalo je bilo dozvoljeno. Život je bio ovakav: izlasci iz dana u dan, prije konstrukcije, a potom klimanje glavom, nakon animacije, koja je bila u 7:15 noću. Kao opšte pravilo, nisam dobio ukor, nikada nisam dobio udarce u bazu ili nešto slično.
Fotografija Bube Miranovića: Povjerljivi dokument
Jedinica
Nastavio sam duge bekstva sa svojom majkom, gde smo bili na okeanu mesec i po, dva, u svetlu činjenice da je ona kao zdravstveni radnik uglavnom išla na okean sa školom, a posle sam bio sa njom. sve to vreme. Sve ostale stvari su bile normalne: kuća, posao, mislim, to njeno postojanje. Imali smo kolibu u Lipovačkoj šumi, pa sam tu ostajao po mesec dana. To je bilo divno za mene.
Nikada nisam tražio da moji roditelji imaju brata ili sestru, zaista sam uživao u njihovoj obavezi prema meni. Možda sam pomalo egocentričan. Možda sam bila očeva draga… U prvom dijelu dana je gledao preko moje kose za školu, ali u tom trenutku majka još jednom skine jabuku i nosi mi je da jedem. Ne mogu izdvojiti nijednu od njih. Onda, recimo, pada pljusak. Moja škola je bila blizu gostionice “Jugoslavija”, “Žarko Zrenjanin”, a moj objekat je bio u pravom smislu 500 metara od te tačke, a otac me je vozio u školu, da njegov ljubimac ne pokisne.
Buba Miranović
Fotografija: povjerljivi fajl
Prvi batina, skoro
Detinjstvo sam doživeo na Novom Beogradu, gde je trenutno “Energoprojekt”, a posle je bio peščanik, tu smo se češće igrali, u tom pesku sam sigurno bila neka musava, Bože me sačuvaj!
Zaista, ovo je fascinantna epizoda, skoro smo stigli do glavnih batina! Takođe, one specifične. Bio sam na placu sa bakom i pljuštalo je; komšija, koja nam je vrata, oni su imali petnaest komada zemlje, mi smo imali 36… Ali oni su imali jagode koje su bile ogromne! Preskočio sam tu ogradu sa tatinim čizmama iz podruma i rekao: “Uzem ih, ženo, i poberem sve jagode!” Sve! Polovinu sam strpao u džemper koji sam nosio, a ostatak sakrio u bunar koji je još trebalo napuniti.
Buba Miranović
Fotografija: PRIVATNA ARHIVA Sutradan dolazi komšinica kod bake i kaže joj da je neko iskopao jagode. Pita svoju baku da li možda nije vidjela nekoga jer su u pitanju velike čizme. U tom trenutku odem do tog bunara, otrčim do svog skrovišta i tamo me nađu. U svakom slučaju, uđu u trag sa puno jagoda. Baka je tada prvi put ubrala štap, ali se, srećom, ništa nije dogodilo. Međutim, bilo je uvjerljivo. Zaista, to je bio jedan od mojih trikova kojih se sećam sve do danas.
Pesma na času nauke
Jednom sam krenuo iz škole, i to zbog nauke, jer sam zaista mogao i bez nje. Nastavnici su mi bili vrhunski, zaista vjerujem da su mi namestili, nisam osjećao da bi mogli bez mene, protivno normi. Imao sam sreću da me je apoteka zamolila da joj otpevam “Zelene oči”, i rado sam to prihvatio. Bio je to osmi razred i mislim da smo joj bili posljednje godine. Bilo kako bilo, po pravilu, kada su bili testovi, ja sam uglavnom išao rutinski. Bio sam generalno odličan, sjajan poduhvatnik, ali nesretan poduhvatnik, samo da položim te 4,5.
Buba Miranović
Fotografija: PRIVATNA ARHIV Završio sam pravni fakultet i medicinski fakultet. Morao sam nešto da dovršim, a povlačio sam se iz nauke. Nisam bio prisiljen. Znate, moj tata je rano izbacio kantu, ja sam ostao sa m