Tržište Kosova i Metohije je od 1. juna potpuno zatvoreno za srpske artikle, ali se proizvođači sa juga Srbije ne bi uznemirili da reklamiraju svoje proizvode u tom kontekstu centralne Srbije. i da od toga značajno profitira. Zbog toga je sok gnjilanskog proizvođača završio na policama beogradskih prodavnica. S obzirom da nema dodatnih poreza, niko se ne može ni približiti njegovoj cijeni. Ovaj napitak košta između 1 i 1,5 eura za pakovanje od dva litra!
A opet, javni preduslovi Prištine nisu prepreka proizvođačima sa Kosova da svoju robu pokažu klijentima u centralnoj Srbiji. Naš narod nije predstavio nikakva proporcionalna sredstva, tako da se roba sa KiM reklamira širom naše zemlje bez dodatnih nameta.
Osim toga, sve dok Aljbin Kurti nije spustio rampu za srpsku robu na nekoliko meseci, kosovska roba se prodavala usred Beograda. Jelena S. iz beogradskog naselja Karaburma, ranije pomenuti sok, čiji je početak Kosovo, kupila je u radnji u svom naselju.
– Ko je dao dozvolu i kako je ovaj članak dospeo na police prestonice. Pošto mi je najbliže, često kupujem tamo. Za oko mi je zapeo potpuno novi sok sa malo drugačijim pakiranjem od ostalih i, da budem iskren, mnogo pristupačnijom cijenom. Kupio sam sok od zelene jabuke i breskve. Za pakovanje od 2 litra prvo je koštalo 139 dinara, a drugo 169 dinara. Ko pravi sokove po tako niskim cijenama me je zaintrigirao. Imao sam šta da vidim! Kako nam je rekla, u deklaraciji je stajalo da je fabrika iz Gnjilana i da je poreklom sa Kosova.
Mariju je posebno začudilo što nacija početka nije bila napisana na engleskom i albanskom, već na srpskom.
– Užasnut sam što se takve stvari dešavaju u srži Srbije! Ne mogu govoriti! – ona kaze.
Jelena nije kupovala u radnji koja je deo velikog srpskog trgovačkog lanca; međutim, samo u Beogradu postoji više od 30 prodavnica. Zanimljivo je da takvog soka nema na zvaničnom sajtu ove kompanije, gde su svi proizvodi navedeni pod “Negazirana pića”.
Prethodne smernice su uključivale oznake koje treba da ima roba koja počinje sa AP Kosovo u delu koji aludira na naciju stvaranja. U deklaraciji koja se može naći na proizvodima koji se prodaju u maloprodaji u Srbiji i koji dolaze sa AP Kosovo i Metohija treba da se unese: Kosovo*, poznato i kao Kosovo/1244 RS ili Rezolucija UN 1244. Može da stoji i UNMIK/Kosovo ili Kosovo/Srbija, a sve ove reči mogu biti istaknute latinicom.
Sok koji je Marija iz Beograda kupila u prestonici, kako bilo, imao je nešto sasvim drugo. S druge strane, procedura kaže da ako se pošiljke iz drugih zemalja Evropske unije šalju preko Srbije u južnu srpsku pokrajinu, dokumentacija mora da se proveri da li je statusno neutralna. Reč „Kosovo“ može biti odštampana na sertifikatu ili računu, ali ne sme da stoji „Republika Kosovo“. Pošiljke sa pogrešnim izjavama se vraćaju. Sledi isti postupak od Kosova do Zapadne Evrope. U trenutku kada proizvodi idu iz centralne Srbije na Kosovo, kao i obrnuto, počevši od 2012. godine, sledila se metodologija koju je postavio Briselski sporazum.
Kurir.rs