Dok uživamo u toplim oktobarskim danima, mi kao cjelina ne možemo a da ne razmišljamo o tome kakva će biti zima koja nam se približava.
Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je da ne postoji čvrst pristup za dugolinijske koloseke, aludirajući na vrijeme njegovog angažmana i 43 godine uprave.
On je naveo da u Beogradu u poslednje vreme postoji obrazac širenja najmanjih temperatura i povezao ga je sa ljudskom promenljivom.
– Najmanje temperature u Beogradu imaju umereni porast. Na ovaj način je olakšala hladnije doba godine hladnoća u centru grada, ali ne u tom smislu Beograda. Od kada se Beograd pretvorio u ostrvo intenziteta, gradsko toplotno ostrvo. Na njega utiče saobraćaj, zagrevanje i sve ono što čovek svojom energijom proizvede, pa zagrevanje vazduha olakšava snižavanje najnižih večernjih temperatura – smislio je Todorović.
Ove ekološke okolnosti povezao je sa prvim snijegom u prijestonici nakon dosta vremena.
– A posle to utiče i na glavni izgled snega, jer će u žarišnim delovima grada biti tri stepena, a na ivicama jedan stepen. Na rubovima pada snijeg, ali ništa u centru grada. Jasno? To je ono što ove male suptilnosti zaključuju. Međutim, pretpostavimo da po pravilu ne može biti značajna zima. Tokom tri hladna mjeseca može biti nekoliko puta od sedam do deset hladnih dana sa snijegom. S vremena na vrijeme vrlo dobro može biti jedan mjesec. To je neuobičajeno jer je jako dugo hladno, a pada 30-50 cm snijega – otkrio je meteorolog.
Uprkos činjenici da, kako kaže, nema šanse za tačnu cifru na duge staze, njegovi partneri ovise o određenim standardima koji mogu biti vrijedne granice.
– Ne možemo očekivati ozbiljne oblasti snage za u Beogradu konstantno, znatno pod snežnim pokrivačem. Posljednji takav slučaj bio je u februaru 2012. Sjećamo se. Mislim da su se svi, Sava i Dunav čvrsto smrzli. Otprilike svakih deset ili 12 godina dolazi hladnija epizoda, dugotrajnija, s pravom zimom. Nadalje, ispitivanje, kada se osvrnemo, mnogo godina i to je tek početak, govori da svake 21. i 22. godine dolazi ta prava zima, utemeljenija od one koju smo imali februara 2012. Dalje, na šta ukazuje i ponovljivost tih zime, to bi trebalo da bude od 2026. do 2027. To je moja najbolja pretpostavka i generalno moramo to prihvatiti sa malo oklijevanja. Ali, ako su nekako uspeli da uzmu tu legitimnost reproduktivnosti, to je način na koji bi to trebalo da bude – rekao je Nedeljko Todorović.