Posle tri spektakularne Beogradske arene, utiske je sažela pevačica Aleksandra Prijović. No, osvrnula se i na predstojeće koncerte u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Nišu.
– Sve ove godine sam radio da postignem neke stvari i sada sve ide u tom pravcu. Mislim da se velike stvari ne mogu dogoditi preko noći, to je pravi pokazatelj. Godinama pokušavam da snimim prave pesme. Vjerovao sam da ćemo napuniti jednu Arenu, a sve ostalo je bilo nevjerovatno. Mislim da sam sve uradio kako treba, uložio u svoju karijeru i snimio dobre pesme. Vreme je pokazalo da ljudi to vide – rekla je Aleksandra i dodala:
Aleksandra Prijović
FOTO: PETAR ALEKSIĆ
– Kada idete korak po korak i idete ka cilju u koji verujete, svaki korak je nešto normalno i verujem da je to bio korak koji je trebalo da se desi. Sve ovo ne bih mogao sam, pa bih se zahvalio svim svojim saradnicima i prijateljima i publici koja je prisustvovala mojim koncertima i onima koji će doći na sljedeće koncerte. Želim da svi ovo dožive. Muzika je nešto što najviše volim, muzika je nešto što može da probudi neke neverovatne emocije u čoveku. Kada sam shvatio da su svi tamo u neverovatnom broju, bilo mi je fascinantno. Nisam mogla da sakrijem emocije, možda sam previše plakala, ali sam mogla da proplačem sva tri koncerta i plakala sam… – rekla je pevačica.
– U početku sam bila tako umorna jer sam dala sebi koliko sam mogla, a kada sam se probudila i shvatila koliko sam poruka dobila, morala sam malo da razmislim. Još uvijek se osjećam kao da sam sve to sanjao. Kada sam se nakon svega probudila i došla k sebi, pozvala sam svoje saradnike i porodicu, odlučila sam da svima pošaljem poruku i kažem hvala, jako je važno kada oko sebe imaš ljude koji rade srcem. Plakala sam cijelo vrijeme dok sam slala poruke i moja porodica je plakala sa mnom, ja plačem, oni plaču i tako dalje. Mislim da svako ko je emotivan, možda sam ja malo više nego što bih trebao biti, ali mislim da emocije ne treba skrivati. Za mene je najveći utisak sa koncerata eksplozija emocija. Od prve do poslednje pesme svi su pevali sa mnom. Rekao sam i na koncertu da kada sam najavio pesmu “Sve po starom” da su mi baka i deda, posvetio sam im pesmu, a kada sam video njih koji su preživeli moj uspeh, počeo sam da plačem. Ne znam kako sam uspeo da pevam. Pesma “Devet života” je ista, kada je otpevam, u meni se desi nešto što ne mogu da kontrolišem.