Primjetno jadan mladić prišao je starom imamu, a imam ga upitao: “Mali, zbog čega bi rekao da si jadan?” Milostivi, dragi moj efendije, morao sam da oženim jednu mladu damu, ali kada sam dobio informacije o njoj, svi su govorili da nije toliko za tebe, to je prevrnuto, daj Bože.
Divna mlada damo, moj efendija, šta god da uradiš, nije nas briga.”
Da li tvrdiš da bih te trebao vjenčati sa jednom od mojih djevojaka, mali?” upitao je efendija.
“Imam samo jedan uslov. Takođe, to je da dobijem neke informacije o mojim djevojčicama. Tako da u slučaju da čujete nešto strašno, nemojte se vezati.” – reče efendija i vratiše se kući, a mladić ode niz pijacu da pita za efendijine djevojke.
Sutradan je u kuću došao jedan mladić efendija i ja sam njemu i Hanumi priredio pristojnu večeru.
“Šta pojedinci kažu o mojoj porodici, mali?” upitao je efendija.
“Efendija, stidim se da to kažem, ali pošto pitaš, pripremi se za ono što ću ti reći.” Kažu na pijaci, tako sveukupno prilično upućen pojedinac, a u slučaju da vidite navalu djece, ne daj Bože. I još mnogo strašnijih stvari, moj efendije.”
“Hm”, promrmlja efendija i reče: “Dijete, ja i moja hanuma živimo sami.” Ona, Allahovom finoćom, nikada ne bi ostala trudna. Nemamo mladih. Samo sam trebao da vam pokažem da nemojte da slušate šta pojedinci govore. U trenutku kada nekoga odbije, zapaze ga siromašni ljudi, a kada ih pohvale i precijene.”
(ef. Ismet Bašić)