Ova priča je objavljena putem internetske zabave i zaslužuje čitanje:
Od nano kupusa?
– 10 marki vreća!
– Morel dve vreće za 16?
– Bože moj nećače, kakva olupina!
– Kad se sve uzme u obzir, prošle godine je bilo 10 otisaka u dva pakovanja, međutim trenutno ih ima bezbroj džakova!
– Sve u svemu, dijete moje, prošle godine sam imao 69 godina, a sada imam 70!
– Daj mi nano za 16 dva pakovanja?
– Mali, da li bi rekao da se zezaš sa mnom?
– Jok nano, ne mogu a da ne posumnjam da trebaš oderati nas gradske stanare!
– Uključite se, slinavko!…
Nisam te ogorčio, pržilo ga je kasno proljetno sunce, kada ste svi bili u zraku i tražili da sredinom godine nastavite što je moguće dalje kako biste se mogli kretati po pijesku i apsorbirati tvoja guza okean!…
Moje oči još nisu videle okean!…
Dok si se mrštio, tražio sam dragog Allaha da pada kiša, da sve ne proguta…
Gledala je u nebo kao šišmiš, a posmatrala je pljusak koji se iznenada pojavio!
Zaista, vuci limenke vode, sipaj vodu i sipao si pivo u grlo!…
Dok sam ja ustajao u Sabahu da nešto obavim, ti si u Sabahu otišao gol na Rivu i bacio peškir na pijesak, a onda si u tom trenutku seo kao poni i spustio se, a ja sam vukao konzerve okolo imam šta sad imam!…
Odmah mi javi ko kome treba da ode kožu!
Ja tebi ili ti meni?
– Ni u kom slučaju ga neću uzeti trenutno, za dvadeset!
– Trenutno ti neću dati ni peni!
Odlazi!