Dušici M. (42) trebalo je da se izbori za konkretan posao u “zagarantovanoj zemlji”, Nemačkoj.
– Samo zbog Boga, vratio sam se živ. Ne znam još da li sam čvrsta, moraću da potvrdim, ali svoju priču prenosim da pokažem drugima – rekla je Dušica…
Njena priča počinje u maju 2019. godine, kada je na porodičnoj zabavi upoznala svog rođaka, koji joj je, kako se činilo, ponudio izvanredna otvorena vrata.
– Na festivalu sam upoznao svog rođaka Dragana. Pomenula mi je da njen rezervni roditelj Sanja i njena bolja polovina, po pozivu specijalista mašinstva, žive u Nemačkoj i da im je potrebna pomoć oko mladića. Mališa bih držao na oku od dvije godine, a davali bi mi nadoknadu, hranu, pogodnosti kao i troškove kretanja i zaštitu. Odugovlačio sam isključivo zbog tretmana koji imam u Zavodu za reumatologiju u Beogradu. Razmišljao sam o svemu, dok je Sanja tražila da nastavim da ostanem još dugo, uprkos činjenici da sa srpskom vizom zadržavam privilegiju da ostanem na ograničenju od 90 dana odjednom. Garantirala mi je da ne trebam naglašavati jer ona očito ima neko udruženje na prijelazu u Hrvatskoj i da će snositi sve troškove koje mogu dobiti. Nakon što sam raščistila okolnost za svog ljekara primarne zdravstvene zaštite, ona me je dugo podržavala da odem – rekla je.
Dadilja
Fotografija: SHUTTERSTOCK
Posle brojnih promena i razgovora sa Sanjom oko organizovanja termina, došlo je do dogovora da Dragana stigne u Nemačku do kraja avgusta i ostane do prvog oktobra, a potom se svi zajedno sastaju vozilom za Srbiju na sedam dana, gde bi svi završili svoje obaveze u Srbiji. , a potom se svi zajedno vraćaju u Njemačku, gdje bi Dušica trebala ostati do Uskrsa za godinu dana.
Sanja je takođe Dušici navela da ona i njen partner imaju mesečnu platu od oko 10.000 evra, tako da njihova sredstva nisu problem.
– Potvrdili smo dan mog poletanja 18. avgusta, i to sa obrazloženjem da je Sanjina bolja polovina rezervisala i platila kartu za 25. avgust na autobuskoj stanici kod Sava centra, povlačenjem u 00:05. Poslali su mi kartu mejlom i stalno su naglašavali da je polijetanje u nedjelju navečer. Ni ja, ni oni, u toj grupi, nismo videli da je karta za subotu, a ne nedelju uveče, a takođe sam platio zaštitu od 4.000 dinara, za šta su se zakleli da će mi popust. Tek kada sam pokušao da utovarim u transport, vozač je naveo da je moja karta bila legitimna za prethodni dan. Pokušao sam da kontaktiram Sanju, ali ona u ovom trenutku nije bila na internetu, pa sam se vratio.
– Sanja je sutra prva videla poruke. Sanjina bolja polovina mi je još jednom rezervisala prolaz za Manhajm. Dakle 26.8. krenula još jednom, od Beograda preko Zagreba do Nemačke – kaže Dušica.
viza
Fotografija: MARINA LOPIČIĆ, PROFIMEDIA
Nakon mnogih razmjena i odlaganja zbog transportnih planova, koji su, kaže, izludili Sanju, Dušica je na kraju jedva došla u Ludwigshafen, što je bio i posljednji cilj. Pojavila se oko pola iza tri ujutro, a Sanjina druga osoba dočekala ju je u stanici.
– Svi su dremali i on je brzo zaspao. U njihovoj sobi postoji ogroman toalet. Ovako, nema tuširanja dok ne ustanu, a ja sam istrošen i znojan sa ulice, dok je napolju 30 stepeni.
Pokušajte to ne PROPUSTITI
‘ŠTO JE NA STOLU, BILO JE 100 EVRA’ Posetioci radnici su pokazali šta su kupili za 230€! ‘ To je sve što je tu, a ne postoji samo blažen ručak’
U malom hodniku je skromniji toalet kojem sam prišao, koji ima samo lavabo i šolju. Nakon tri dana stalnog sjedenja, konačno sam malo produžio, u očekivanju da se očistim do početka dana i oporavim. U pola iza devet svi su ustali, u svakom slučaju, brzo su nastavili sa svojim obavezama, tako da nije bilo vremena da radim ono što sam dogovorio. Sanja je sa svojim 10-godišnjim djetetom otišla na put, a ja sam se odmah pozabavila mlađim zbog kojeg sam i došla.
Tek oko tri popodne sam konačno shvatio kako da se očistim. Sanja i njen partner gunđale su mi zbog bivšeg domara koji ih je stalno zvao telefonom i preklinjao da idu kući. Kod mene je njihovo dijete Ivan imao sjajan tretman i ja sam generalno znao kako da ga ublažim, nahranim i sve ostalo. Također sam radio brojne različite stvari koje nisu dio mojih očekivanih obaveza.
Kuvala sam uprkos činjenici da je to bilo sve samo ne razumevanje. Kad se sve uzme u obzir, imala sam oko dva sata slobodnog vremena dnevno, a uglavnom sam ga provodila sedeći na konstrukciji, plačući i brojeći dane do ponovne posete Srbiji – kaže Dušica, dodajući da je podsta