Pejzažiri koji su nedostajali buri i raznoraznim debaklima i koji su ispunili po svom pozivu za ovu današnju godinu imaju motiva da trljaju ruke, jer su uglavnom na njivama ili u rasadnicima ubirali veliku zaradu.
Troškovi su veliki, ali ima sezona kada se težak rad isplati, a sezona iza nas je po svemu sudeći takva. U razvoju povrća potrebna je velika promjena. Međutim, za sadnju krompira po hektaru treba izdvojiti oko 8.000 evra, za šargarepu i luk oko 10.000 evra, za lubenice oko 5.000 evra, a za pasulj oko 2.500 evra.
Pa opet, u jakim godinama, prinosi ovog povrća za iskusne povrtare mogu biti, na primjer, 40 do 50 tona po hektaru za krompir i luk, šargarepe 60 tona po hektaru, pasulja čak tri tone po hektaru. …
Posle toga, za hektar šargarepe zaista želite da date oko 10.000 evra – 1.180.000 dinara, međutim, u slučaju da je prinos preko 40 tona po hektaru, a izdatak veći od 30 dinara, to donosi korist. Šargarepa se trenutno uglavnom menja u obimu od 30 do 60 dinara. Kilogram šargarepe za, na primer, 50 dinara mase i prinos od 50 tona po hektaru donosi 2,5 miliona dinara, što je dvostruko više od 1.180.000 dinara, odnosno zarada po hektaru je oko 1.320.000 dinara.
šargarepe
Foto: ZORANA JEVTIĆ
Kod krompira je prihod malo manji, ali je i ulog manji. Ko je prodao gomolj u oktobru, kada je cena sniženja bila od 50 do 60 dinara, dobijao je nešto više od 1.000.000 dinara po hektaru, a da se oduzme za poduhvat od 8.000 evra – 944.000 dinara, slučajno da je prodao žetva za 50 dinara i imala je prinos od 40 tona po hektaru. Sa previsokim troškovima i boljim povratom, korist je isto tako veća.
Kilogram crnog luka do sada košta 45 dinara, au junu je bio 75 i 80 dinara. Prinosi su ove godine bili jedinstveni, za pojedine stručne povrtare žetva je bila svega 30 tona po hektaru, a u sjajnim godinama mogu biti i od 80 do stotinu tona.
U slučaju da 30 tona po hektaru povećate za 45 dinara, dobijate 1.350.000 dinara ili 2.250.000 dinara kada je luk vredeo 75 dinara. Korist u dva slučaja ima s obzirom da je plaćena sadnja po hektaru od oko 10.000 evra – 1.180.000 dinara.
Bašta, Povrće, grad, srpski grad, Grozda Marković
Fotografija: KURIR/B.R.
Mali proizvođači povrća u Molu koji su osnovali peršun zadovoljni su cenom kilograma peršuna, koji u poslovnim sektorima prodaju po 300 dinara po kilogramu, a popust od pet do 10 kilograma po 250 dinara za kilogram.
Navode da koristi ima i da je idealno saditi više povrtnih vrsta, jer se onda plaća i nedaća preliva i može da se pobrine za troškove onog povrća koje je propalo.
Stručni proizvođači mogu dobiti 20 tona peršuna za svaki hektar.
Pasulj je ono što dolazi
Dr Đorđe Vojnović iz Agrobiznisa Novi Miserable kaže za „Dnevnik“ da se ovde sadi više od 40 različitih vrsta povrća, ali da je oko 30 finansijski ogromno.
– U protekloj godini najuspješnija kreacija je postignuta sa lukom i standardno sa paprikom i paradajzom. Budući da nam je potrebno više pasulja i krompira na domaćem tržištu, ove dvije vrste povrća mogle bi biti perspektivne za razvoj domaćeg povrća.
(Kurir.rs/Dnevnik)