Josip Broz Tito udario je kantu 4. maja 1980. u 15.05 časova u Kliničkom centru u Ljubljani, a uvid o njegovoj smrti Jugoslovenima je izvestio voditelj TV Beograd Miodrag Zdravković.
„Prijatelj Tito je prešao dalje. Ovo je večeras izvijestio Upravni odbor Saveza socijalista Jugoslavije i uprave SFRJ obične radnike, funkcionalne pojedince i stanovnike, grupe ljudi i identitete Komunističke vlade Republike Jugoslavija. Jugoslavija“, bila je vijest koja je odjeknula cijelom planetom.
U januaru je Tito bio u vlasništvu Hitne pomoći zbog, naravno, problema, a pre smrti mu je odsečena noga, na šta ne bi pristao koliko god dugo znao. On je u tom trenutku bio u lažnom transu od sredine februara.
Najveća pogrebna služba dvadesetih stotina godina
Tito
fotografija: Printscreen/Youtube/English Pathé
Kovčeg sa Titovim preostalim delovima pojavio se sutradan u Plavom vozu iz Ljubljane, preko Zagreba, do Beograda. Sahrani je tri dana kasnije prisustvovalo 700.000 ljudi. Bilo je dostupno 209 državnih oznaka iz 128 nacija svijeta. Bio je to najveći broj komemoracije poslanika u dvadesetih 100 godina.
Posljednje priznanje pioniru koji stoji iza Neposvećenog razvoja uručio je 31 predsjednik, 22 šefa država, četiri lorda, šest suverena i 11 čelnika javnih parlamenata. Od sveta odvojenog Virusnim ratom, u Beogradu su se pojavili zakonodavci dva tabora. Sahrani su dodatno prisustvovali Margaret Tačer, američki potpredsjednik Walter Mondale, Indira Gandhi, Hosni Mubarak, Sadam Husein, Leonid Brežnjev, Nikolaj Čaušesku, švedski vladar Karl XVI Gustaf.
Tito je bio pokriven u Cvetnom mestu na Dedinju, gde je njegova lepša polovina Jovanka počivala u njegovoj blizini od 2013. godine. Njegov grob, uz blizinu Izložbenog doma Jugoslavije, do sada je cilj raznih izletnika, gostiju i poštovalaca iz prethodnih jugoslovenskih republika i celog sveta.
Šta se zaista dogodilo
Učitelj dr Predrag Lalević, kojeg su partneri smatrali tatom anesteziologije na Balkanu, bio je pojedinac sa kliničkog skupa koji je, između ostalih, obilježio 114 proglasa o napretku posjete Josipa Broza Tita tokom njegovog liječenja u Ljubljana. . Dr Lalević je na sastanku rekao da su slučajevi o “kardinalnoj kliničkoj grešci koja je ubila Tita” pogrešni.
„Toliko je neosnovano i pogubno da neću ni da primećujem. Ovako se to odigralo. Prvog dana nove 1980. godine nazvao me je telefonom učitelj Miro Košak iz Karađorđeva i na trenutak me obavestio da sam pritiskao i sutra odlazio iz Batajnice sa drugim predsednikom za Sloveniju.Shvatio sam šta se dešava i izuzetno narednog dana, 2. januara, pojavili smo se u glavnom gradu Slovenije gde je Tito bio u vlasništvu do klinike radi procene stanja vene njegovih nogu. Popović, Jovan Ristić, Ivan Obrež i ja ustanovili smo da ima značajnih promena na venama leve noge. Tito je bio nezadovoljan ovom procenom, pa je izjavio: „Dok sam na zemlji, želim da budem u jednom komadu“, kao da je predvideo ishod“, rekao je dr Lalević.
Tada je srpski specijalista pozvao dr Majkla Debejkija iz Hjustona i dr Marata Knjazeva iz Moskve koji su se u Beogradu pojavili za ne manje od 24 sata, analizirali maršala i složili se sa zaključkom.
„S obzirom da bi Tito najradije da mu ne bi odstranili nogu, Debejki je pronašao kratak dogovor. Donio je specijalnu protezu američke proizvodnje, cijev, i predložio da napravimo premosnicu između gornjeg i donjeg dijela lijeve noge, tj. sa jedva ikakvim šansama da se pozabavimo ovim pitanjem, a obavljena je u noći između 12. i 13. januara. Međutim, ta aktivnost nije dala idealne rezultate“, rekao je dr Lalević u razgovoru za Politku.
Primetio je da je Titovo opšte stanje uglavnom užasno, ukazujući da je Broz već duže vreme dijabetičar.
Tito
fotografija: Printscreen/Youtube/Damir Todosijević
“Bubrezi su se iskrali, srce je prštalo. Nešto mora da se završi, pa su partneri Brecelj i Kičić naveli da Tito primeti samo da proveri stanje njegove noge. Štaviše, da budem siguran, kada je video mračnu prednost do koljena, dao je saglasnost na vađenje. Urađeno je 20. januara i eliminisali smo komad predate noge do preko koljena”, rekao je dr. Lalević.
On je rekao da su u Kliničkom centru tada bili čelnici države i stranke. Tada mu se obratio Stane Dolanc.
„Dao mi je do znanja da su shvatili da je izvodljivo da pacijent šutne kantu na hirurški sto, ali da imaju puno povjerenje u nas i našu vještinu i da niko neće uprijeti prstom u nas bez obzira. Bio sam izuzetno zahvalan njega za to