Božićna trpeza bez belog luka je nedokučiva, ovaj običaj okuplja svu porodicu oko stola i podseća na to koliko su značajni porodični minuti u slozi, podudarnosti, blagostanju i ljubavi. Vjeruje se da će onaj ko ga pronađe vremenom biti veoma srećan i da se očekuje napredak u svemu što radi, pa se u njega stavlja novčić po našim običajima.
Beli luk se ne reže, ali ga ukućani lome, a čvrsto sedenje u čije će ruke otići dinar je jedan od najomiljenijih običaja za najeuforičniju hrišćansku priliku.
Bijeli luk
fotografija: Shutterstock
Na jugu Srbije česnica je beskvasni hleb. Bijeli luk se lomi za Božić prije večere na koliko god komada ima u kući, a jedan komad se čuva za kuću. Odijeljena je svuda okolo, od domaćina kuće, na jednu stranu. Onaj ko uzme pare od belog luka neće imati finansijskih poteškoća tokom cele godine. Češanj belog luka doneće blagostanje nekom od ukućana, dok se u beli luk stavlja zrno kukuruza i list jelke kao nešto što je stečeno od rodonačelnika iz grada, a znači pristojnu rodnu godinu, bogate zaleđe. i veoma se brinuo o volovima.
U Sremu se beli luk služi na Badnji dan, posle ručka, kao pecivo – pravi se od kore i pekana i uglavnom je kao baklava. Dobro djeluje na crno vino.
Beli luk, Božić, novčić, Badnje veče
fotografija: Shutterstock
U Sevojnu se drugi deo belog luka ostavlja za Srpsku Novu godinu, kada se delovi belog luka prisvajaju porodici, a zatim se dele pozicije koje nisu izvučene za Božić. Popara se pravi od ove polovine belog luka.
U gradovima oko Užica je takođe gotov kao beskvasni hleb. Kao što se obično kaže, ne stavljaju kvasac u češnjak pa će im čedar te godine biti odličan, a ne propasti.
U česnicu se ugrađuju zrno kukuruza, za svinje i kokoške, zrno belog pasulja, za ovce, grančica badnjaka i dva novčića: jedan od dinara, za kuću, a jedan od dva dinara, za karmu. Posebno je fascinantna grančica božićnog drvca, koja se u ovom kraju reže koliko god puta domaćin ima krave prije nego što je ugradi u bijeli luk. Kako neko dobije šta od belog luka, u narednoj godini to je njegovo delo.
Bijeli luk
fotografija: Shutterstock
Beli luk se kuva pred početak dana, na Božić. Lomi se pred početak ručka i dijele ga isključivo domaćin i njegovo dijete ili drugi muški radnici. U trenutku kada razbiju beli luk na dva dela, ljube dva dela, a zatim se ljube više puta sa rečima: „Spokojstvo Božije, Hristos je začet, klanjam se Hristu i Hristovom uvođenju u svet. .” Ovaj pozdrav se također ponavlja više puta, a nakon toga 50% bijelog luka se prenosi porodici i počinje ručak.
Osoba koja pronađe novčić ne treba da ga odbaci ili da ga, s druge strane, u slučaju da ga izgubite, ne zapamti. Ipak, pojedinci to često prenose kao fascinantno njima, neinformisani da čine grešku. Naime, nakon što je par kupila porodica dodatnim sredstvima od osobe koja ga je pronašla, prikladnije je držati ga pored ikone.
Domaćin koji gleda kao na “novčić” i nema nikakvu želju da ga zadrži, može ga “ponuditi” drugoj osobi da mu donese svoje blaženstvo. Ipak, mnogi se slažu da je čuvanje novčića idealno. Ono što se nikada ne bi smjelo učiniti je kupiti sa njim ili ga dati nekome u gotovini.
U slučaju da, opet, niko od ovih trenutnih ne pronađe šibicu, a ipak ostane u zadnjem komadu planiranom za “kuću”, to implicira da će svi u kući imati zadovoljstvo, blagostanje i prosperitet tokom vremena.