Sa starenjem, elastičnost krvnih sudova opada, što može dovesti do razvoja arterioskleroze ili ateroskleroze – sužavanja krvnih sudova i smanjenog snabdevanja srčanih mišićnih ćelija kiseonikom i hranljivim materijama. To može rezultirati bolom u grudima poznatim kao angina pektoris, koji se može manifestovati kao stabilna ili nestabilna.
Različiti faktori mogu doprineti zakrčenju krvnih sudova:
- Povišene koncentracije masnoća u krvi, posebno holesterola i masnih kiselina, povećavaju rizik od srčanog udara.
- Visok krvni pritisak značajno povećava verovatnoću koronarne srčane bolesti.
- Prekomerna telesna težina i nedostatak fizičke aktivnosti takođe su rizični faktori.
- Šećerna bolest udvostručuje rizik od srčanih bolesti.
- Pušenje povećava rizik od srčanih oboljenja i iznenadne srčane smrti.
- Starost i genetika igraju ulogu u razvoju koronarne srčane bolesti.
- Studije pokazuju da bolesti srca pogađaju podjednako muškarce i žene.
- Nasledni faktori mogu povećati rizik ako su članovi porodice imali srčane probleme.
Kako bismo smanjili rizik od srčanih problema, važno je redovno pratiti pritisak, nivo šećera i masnoća u krvi, kao i održavati zdravu ishranu i način života. To uključuje konzumiranje voća, povrća, integralnih žitarica, ribe i minimalno dodavanje šećera i masnoća u ishranu.