Tokom ratne 1993. godine u Sarajevu, Ivanka je krenula ka izvoru po vodu kada je primetila nešto u ruševinama. Put do izvora bio je prilično dug, te je usput prosula savu vodu iz dva kanistera, ali je nešto nepoznato ipak privuklo njenu pažnju i odvelo je do tog mesta.
Sećala se tog dana kao 16. oktobra 1993. godine. U ruševinama je pronašla bebu koja je plakala, a nedaleko od nje je pala granata. Na bebi je bila cedulja sa porukom da su mu roditelji preminuli i molbom da ga preda policiji. Bez razmišljanja, Ivanka je donela bebu kući.
Ivanka je bila Hrvatica, a njen suprug Srbin. Beba koju je pronašla, nazvana Elvis, bila je muslimanske veroispovesti. Za nju i njenog supruga nacionalne i verske razlike nikada nisu bile prepreka. Za njih je važno bilo samo kakva je osoba.
Odlučila je da zadrži bebu i ne razlikuje je od svoje biološke dece. Uprkos teškim vremenima i nemaštini, Ivanka je odlučila da Elvisa prihvati kao svog sina.
Kada je bebu pronašla, prosula je vodu iz dva kanistera, ali nešto ju je vuklo ka tom mestu. Odnela je bebu kući, a njen sin Goran saznao je za pronalazak i odmah je otišao po mleko za bebu. Komšije su se takođe uključile i donele odeću za bebu. Ivanka je najpre sumnjala da beba pripada nekom drugom, ali kada to nije bilo slučaj, odvela ju je u policiju.
Ivanka je saznala ime i detalje o dečaku zahvaljujući cedulji koju je pronašla uz njega. Na cedulji je pisalo: “Majka umrla, otac pobegao, moli se ko nađe ovo dete da ga preda policiji, da mu se nađe otac.” Takođe, na drugom papiru pisalo je ime deteta – Elvis, i datum rođenja – 9. januara 1992. godine u Čapljini.
Kada je pronašla dečaka, ona i njeni sinovi odmah su ga zavoleli kao svog. Njen sin Goran je čak rekao: “Majko, ne daj ga.” Kad je dečaka prvi put video, odmah je nazvao Ivančinu ćerku “mama”, verovatno jer mu je ličila na majku.
Elvis je imao 18 meseci kada ga je Ivanka pronašla, i ona nikada nije zaboravila tu sudbinsku situaciju. Čuvala je sve njegove stvari, poput pantalonica, cipelica, igračaka i sveske, sve do njegovog odrastanja.
Kada je bio malo stariji, Elvis je saznao kako su ga našli i odgajali. Ivanka mu je ispričala istinu o njegovom poreklu, iako je to bilo teško. Takođe, objasnila mu je i teške trenutke koje su zajedno preživeli tokom ratnih godina.
Na cedulji je pisalo da je majka poginula, ali se kasnije pojavila i tvrdila da nije bilo tako. Međutim, nedostajali su joj dokumenti koji bi potvrdili njen identitet. Elviseva biološka majka se pojavila godinu dana kasnije, ali Elvis nije želeo da je vidi jer je smatrao da ga je napustila u najtežim trenucima.
Elvis je dugo vremena posle tog događaja bio tiho dete, a progovorio je tek nakon što mu je jedna žena dala lek koji mu je pomogao. Ivanka je bila posvećena majka Elvisu i činila je sve što je mogla da ga usreći i zaštiti, uprkos mnogim teškoćama.
Ivanka Šućur je u jednoj od svojih televizijskih ispovesti isticala da je i on, kao i ona, dobro i normalan, uprkos svim teškoćama koje su preživeli tokom ratnih godina. Ona je čuvala limenu kutiju koju je pronašla pored Elvisa sve do kraja svog života. U toj kutiji bile su složene njegove stvari i ceduljica s porukom.
Ivanka je uvek isticala važnost usmeravanja Elvisa na pravi put, obrazovanja i uspeha u životu, ali pre svega razvijanja ljudskih vrednosti. Preminula je 2016. godine, a njenom smrću njena ćerka Sretenka preuzela je obavezu da se brine o Elvisu, poštujući tako majčinu poslednju želju.
Elvis je kasnije saznao da ima braću od oca i stupio je u kontakt s njima. Takođe je otkrio da ima još jednog polubrata u Nemačkoj. Ipak, on nikada nije napustio porodicu Šućur jer smatra da su oni njegova prava porodica.