U svojoj 16. godini sam ostala trudna, još uvek sam bila dete, a isto tako i otac mog deteta. Desilo se dok smo se igrali. Međutim, on je pobegao i nikada se više nije javio. Pod pritiskom roditelja, odlučila sam da zadržim decu i rodila sam blizance. Dolazim iz imućne porodice, i moji roditelji su mi pružili maksimalnu podršku. Uspešno sam završila srednju školu, fakultet, pa čak i postdiplomske studije.
Trudnoća i moji anđeli su najbolja stvar koja mi se desila, jer sam odjednom morala da odrastem i postanem odgovornija od svojih vršnjaka. Sada imam 30 godina, a moja deca imaju 13. Već su postali mladići, a nedavno sam počela da se zabavljam sa jednim kolegom. Otvoreno sam mu priznala svoju prošlost, i primetila sam da je to malo šokiralo. Vidim da oseća strah, ali ne odustaje od naše veze. Mislim da je došlo vreme da počnem da uživam u životu, jer to nisam radila godinama. Taj kolega ima sve kvalitete koje bih poželela kod muškarca, i nadam se da će prihvatiti i moju decu.
Već sam mu rekla da se ne mora brinuti oko njih, jer su finansijski potpuno obezbeđeni od strane mojih roditelja i mene.