Ljudi koji su vlasnici ubijenih jagnjadi radili su na farmi koju ja i moje kolege nadgledamo i čuvamo. Kako se posao u firmi proširio, oni su pre godinu dana počeli dovoditi i dečaka. Dolazio je svako jutro od tada u pola šest ili šest sati i ostajao bi nekoliko sati. Zahvaljujući kamerama, imali smo priliku da pratimo svaki njihov korak. Dečak je bio veoma vredan i marljiv, i to je bilo očigledno. Primetno je bilo da nije bio u najboljem zdravstvenom stanju i da ima nekih problema, ali je bez sumnje radio svoj posao. Satima bi provodio u hladnom toru, a zatim bi odlazio kući.
Kako je objasnio naš sagovornik, dečak je bio upisan u školu, ali bi ponekad izostajao s časova jer je morao da ispuni svoje obaveze na imanju.
- Činilo mi se da nije imao mnogo vremena za školu zbog ozbiljnog fizičkog rada. Možda nije bio ni za školu, ali ko će to reći. Ono što me najviše uznemirava je to što su ga ti ljudi za koje je radio omalovažavali, dok su oni dobijali novac, a on nije ništa. Čini mi se da su preko rada tog dečaka držali njegovu porodicu blizu sebe – rekao je sagovornik revoltirano.