Iz dubine duše mrzim svog komšiju. Bogat je, uspešan i ima ženu kakva se retko rađa – pravu lepoticu. Možda ćete reći da sam ljubomoran, i možda jeste tako. Ali, tako je.
Svaki vikend vodi tu predivnu ženu u njihovu vikendicu na planini, na uživanje koje retki mogu sebi da priušte. Prošlog vikenda, odlučio sam da unapred odem do njihove vikendice. Provalio sam unutra i rasporedio ženski veš, grudnjake, korištene zaštitne kondome, čaše umazane u karmin – napravio sam scenu kao sa orgijom.
Cele noći nisam sklopio oka, čekao sam jutro da vidim njihovu reakciju kada krenu da uživaju u vikendu. Otišli su nešto pre 8 sati, srećni i veseli, a ja sam onda brojao minute, čekajući njihov povratak – nadajući se da će se vratiti sa tugom na licima, a možda i sa razbijenom glavom mog “dragog” komšije. Pet minuta do 9 sati, ispred moje kuće, parkirao se policijski automobil.
Izašla su dva policajca i odmah su krenula pravo ka mojim vratima. Kada sam otvorio, rekli su mi da idem sa njima u policijsku stanicu, nisu mi dozvolili čak ni da se presvučem. Dok su me vodili do auta, pojavio se i komšija, parkirao ispred svoje kuće, i cinično mi se zahvalio, poželeo mi sreću. Prokleti majmun ima video nadzor po čitavom imanju, celi kvart me ismejava i govori da sam poludeo, a na kraju sam dobio i kaznu od 500 eura.
Ljubomora me skupo koštala, ali neću stati na tome. Razoriću mu brak pre ili kasnije, jer jednostavno ne zaslužuje sve što ima u životu, a posebno ne tu predivnu ženu.