Ova priča, zabeležena u jednom pismu svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, opominje nas o važnosti poštovanja roditelja kroz potresan događaj.
Majčina kletva sinu, proizašla iz dubokog bola i očaja, ispunila se na njegov dan venčanja, koji je trebalo da bude najveseliji. Smrt koja ga je zadesila kao posledicu “zalutalog” metka, simbolizuje cenu nepoštovanja roditelja. Ova priča potvrđuje Hristove reči o poštovanju oca i majke i ističe moć roditeljskog blagoslova i kletve.
Pored ove kletve, u srpskom narodu je poznata i Lazareva kletva, koja se smatra trajnom, zavetnom i univerzalnom. Izgovorena kao poziv srpskim junacima da se pridruže Kosovskom boju na Vidovdan 1389. godine, ta kletva je i danas prisutna u narodnom sećanju.
U narodu postoji verovanje da Lazareva kletva još uvek leži na srpskom narodu. Iako se obično smatra da kletva važi do šestog kolena, a da je sedmo oslobođeno, Lazareva kletva se doživljava kao izuzetak, trajna i neizbrisiva. Strah od njenih posledica prisutan je u narodu, te postoji želja da se oslobodi njenog tereta. Na primer, kada je srpska vojska 1913. godine dočekana u Beogradu kao pobednik, na trijumfalnim kapijama kroz koje je prolazio defile bile su ispisane poruke koje su ukazivale na potrebu oslobađanja od Lazareve kletve.
Kneževa kletva iz pesme “Musić Stevan” često se pominje u narodu i urezana je na spomeniku kosovskim junacima na Gazimestanu. Međutim, izostavljen je drugi stih kako bi se izbegao eventualni uticaj kletve na one koji je vide ili čitaju.