Dijabetes, ili šećerna bolest, je hronično stanje koje pogađa metabolizam. Nastaje kada pankreas prestane lučiti dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno koristiti insulin. Ovo dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi, što može prouzrokovati oštećenje tkiva i organa. Nezdrava ishrana, visok unos prerađene hrane, stres i nedovoljna fizička aktivnost povezani su s većim rizikom od dijabetesa.
Kada testovi pokažu povišene vrednosti glukoze u krvi, pacijent treba da se posavetuje s lekarom. Ako su vrednosti našte ≥7.0 mmol/l, to može ukazivati na dijabetes i može biti potrebno započeti terapiju. Za pacijente s vrednostima glukoze na granici (između 6.1 i 6.9 mmol/l), može se sprovesti test opterećenja šećerom (OGTT). Kod pacijenata s vrednostima ispod 6.1 mmol/l, ali s povišenim vrednostima u OGTT-u, može postojati intolerancija na glukozu ili predijabetes.
Dijabetes se može kontrolisati promenom životnog stila, uključujući ishranu. Dijetetski režim treba da sadrži uravnotežene količine ugljenih hidrata, masti i proteina, uz redovne obroke. Važno je izbegavati hranu bogatu zasićenim mastima, trans mastima i holesterolom, koje se nalaze u prerađenim namirnicama životinjskog porekla, kao što su masna mesa i mlečni proizvodi s visokim sadržajem masti. Umesto toga, treba se fokusirati na unos zdravih masti, poput onih koje se nalaze u ribi, orašastim plodovima i maslinovom ulju.
Postoje određeni faktori rizika koji mogu povećati šanse za razvoj dijabetesa, uključujući gojaznost, nedovoljnu fizičku aktivnost, visok krvni pritisak i pušenje. Redovno testiranje i praćenje tih faktora rizika može pomoći u prevenciji ili ranoj dijagnostici dijabetesa.