Često se događa da isti vic čujemo od različitih ljudi i da na nas ostavi potpuno različit utisak. Jednom nas može naterati na suze od smeha, dok drugi put možda ni ne izmamiti osmeh. Poznato je da su nam vicevi često smešniji ako ih priča neko koga poznajemo, poput prijatelja ili poznatog komičara. Studije su pokazale da nam šale nisu smešne same po sebi, već dragi ljudi koji ih prenose na određeni način.
Smeh je lekovit, ali i važan pokazatelj raspoloženja i povezanosti s drugima. Postoje dve osnovne vrste smeha: spontani i veštački. Spontani smeh je onaj koji dolazi kao nekontrolisana reakcija na nešto smešno, dok je veštački smeh namerno proizveden, često kao pristojna reakcija na šalu koja nije toliko smešna.
Studije su takođe pokazale da se češće smejemo u društvu, posebno kad smo s prijateljima. To ukazuje na važnost ljudske interakcije i povezanosti. Takođe, istraživanja su pokazala da su odnosi dugotrajniji i zadovoljniji ako se partneri često smeju zajedno, što potvrđuje važnost smeha u međuljudskim odnosima.
