U Malom Orašju je obeležena godišnjica tragične smrti šestorice mladića koji su brutalno ubijeni dok su se družili i provodili zajedno. Uroš Blažić je tog 4. maja završio njihove živote pucajući iz automatskog oružja, a među žrtvama bio je i Nemanja Stevanović, kojeg porodica opisuje kao najvećeg veseljaka, čije odsustvo sada duboko menja dinamiku porodičnog doma.
Na komemoraciji, prema izveštaju Kurira, prikazan je film u kojem su porodice stradalih delile svoje priče o njihovim najmilijima, a o Nemanji su govorile njegova sestra i majka.
Nemanjina majka je sa setom podelila kako je bio nemiran i energičan još od malih nogu, sa pet godina već je vozio traktor i automobil, pokazujući ljubav prema vožnji. Seća se kako je kuća uvek bila puna života kada je on bio tu, a sada je ta tišina teška i bolna. Posebno ističe njegovu strast prema muzici, koja i danas odzvanja iz njegovih kola i sobe.
Nemanjina sestra Teodora je opisala njihov blizak odnos, ističući da je on bio njen zaštitnik i oslonac. Kroz osmeh, delila je uspomene na bratovljeve šale i vedar duh, te njegov doprinos u kući i društvu. Planirali su zajednički odmor na moru te godine, ali ti planovi su prekinuti tog kobnog dana.
Nemanja je bio ranjen tog kobnog dana kod Ravnog Gaja u Malom Orašju, a preminuo je u bolnici nakon teških povreda. Njegova majka ga je molila da ostane budan, a njegove poslednje reči bile su da neće zaspati.