Otac Amvrosije, mladi starešina manastira Kovilje, deli svoje duboke spoznaje o ljubavi i poverenju koje su stekli kroz neobično prijateljstvo s vučicom Alfa. Dok se staza penje uz strminu prema manastiru, on s lakoćom hoda u pratnji Alfe, koju je odgajio od najranijih dana. Alfa, sada velika i lepa vučica, pratila je oca Amvrosija kao verni pratilac i prijatelj.
Otac Amvrosije otkriva da je Alfa došla u njegov život pre nekoliko meseci, kada su je neki ljudi doneli kao maleno štene. Bez obzira na to što ne zna poreklo Alfe ili zašto su je doneli, otac Amvrosije je brinuo o njoj s ljubavlju i predanošću. Uz njegovu negu, Alfa je postala ne samo njegov ljubimac, već i učitelj.
Alfa je naučila oca Amvrosija mnogim vrlinama poput žrtvovanja, praštanja, poverenja i ljubavi. Otac Amvrosije ističe da je Alfa ta koja ga pripitomljava, jer njena iskrena i bezrezervna ljubav prema njemu pokazuje mu prave vrednosti života. Kroz svoje iskustvo s Alfa, otac Amvrosije shvata da ljubav prema bližnjima i životinjama prevazilazi sve druge obaveze i brige.
I dok se Alfa sprema za noćni odmor u svom boksu, otac Amvrosije se oseća mirno, znajući da je delio trenutke ljubavi i prijateljstva s ovim divljim stvorenjem. Njihova veza pokazuje dubinu i snagu iskrene ljubavi koja premošćuje razlike između čoveka i životinje.