Posle rada u hotelskom sektoru, Miki Milošević (33), turizmolog, zajedno sa svojom majkom Dankom, preduzima poslovni poduhvat u svom rodnom selu Kalimanići kod Bajine Bašte – pravi pite i burek, koje distribuiraju širom Srbije i Bosne i Hercegovine.
I dok većina mladića u njegovim godinama juri za devojkama, noćnim izlascima i skupim automobilima, Miki Milošević (33) iz sela Kalimanići ima sasvim drugačije prioritete u životu! Iako poseduje dve fakultetske diplome i licencu turističkog vodiča, život u gradu ga ne privlači. Ovaj vredan mladić je majstor za pripremu pita i bureka, koje pravi i dostavlja širom Srbije!
Nedaleko od Bajine Bašte, u podnožju planine Tare, nalazi se skromno seosko domaćinstvo porodice Mikija Miloševića. Rođen je u Bajinoj Bašti, a kao i većina lokalnog stanovništva, živi na obe strane reke Drine.
Miki je završio Visoku turističku školu u Beogradu, a potom se dodatno usavršavao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao turistički vodič i u hotelima na Tari, ali nakon gubitka posla, odlučio se posvetiti potpuno ruralnom životu.
– Nekoliko meseci pre pandemije koronavirusa, shvatio sam da je budućnost u prehrambenoj industriji. Putovao sam širom sveta i video da se danas pravo bogatstvo nalazi na selu. Gubitak posla mi je pokazao da treba da radim ono u čemu sam najbolji i što najviše volim, a to je proizvodnja hrane i život na selu – izjavio je Miki.
Porodica Milošević ima i svoje žitarice, od kojih proizvode domaće brašno, dok kupuju samo ono što ne mogu sami proizvesti. Ljubav prema pripremi pita pomogla je Mikiju i njegovoj majci Danki da započnu sopstveni biznis.
– Naš asortiman obuhvata dve vrste pita, gužvaru i pitu koja se razvlači na čaršavu. Priprema pita je tradicija u našoj porodici. Od bake sam naučio kako se pravi gužvara, dok sam od majke naučio pripremu pite koja se razvlači na čaršavu. Pravimo i burek, pitu sa sirom, zeljem, krompirom i jabukama. Moja majka i ja pripremamo ove specijalitete i vršimo dostavu širom Srbije i BiH. Imamo nekoliko porudžbina svakog dana i radimo koliko god je moguće da ih ispunimo – dodao je Miki.
Iako još uvek nije oženjen, Miki se nada da će pronaći partnerku koja će voleti ruralni način života.
– Mnogi imaju predrasude o težini života na selu, ali ja u tome vidim prednost. Kada se čovek dobro organizuje, ništa nije preteško. Ne planiram da se preselim u grad, jer je moj izbor život na selu. Tamo osećam slobodu, mir. Svaki dan šetam do obale Drine i imam dovoljno vremena za sebe – rekao je Miki.
Dodao je da su zadovoljni poslovanjem i zahvalni platformi “Mali proizvođači hrane u Srbiji” koja je doprinela razvoju njihovog poslovanja.
– Nemamo luksuzna pakovanja, već preferiramo prirodan izgled – našalio se Miki. – Za pripremu jedne gužvare potrebno je sat vremena. Svi sastojci su domaći, proizvedeni na našem imanju – zaključio je on.
Mikijev dan počinje rano, već u sedam ujutru.
– Prvo moramo nahraniti stoku, obići baštu, malinjake. Nakon toga sledi doručak, malo vremena za odmor i kafu. Čovek mora biti odmoran kako bi mogao da radi. Zatim pripremamo porudžbine, bavimo se preradom mleka, pravimo kajmak, mužemo kravu. Sve to obavljamo uglavnom na tradicionalan način, koristeći smederevac. Letnja sezona može biti naporna, ali nije ništa neizdrživo – zaključio je Miki.