Priča veterana Perice Voćkića izuzetno je zanimljiva i neobična, gotovo filmska u svojoj dramatičnosti i neočekivanim obrtima. Perica, ratni veteran i invalid, deli svoje iskustvo s bivšim neprijateljem, ratnim veteranom HVO-a Matanom Šimićem, s kojim je postao blizak prijatelj.
Prvi put ranjen 1992. godine, Perica se priseća napada Hrvata na njegovo selo kod Šamca. Bio je suočen s izazovima na frontu, gde je pretrpeo ranjavanje, ali je čudom preživeo. S druge strane, Matan Šimić, takođe ratni vojni invalid, bio je deo napada HVO-a i ostao je bez oka u istom sukobu.
Nakon što su se vojnici HVO-a probili kroz linije, Perica je dobio zadatak da izvuče dvojicu srpskih vojnika iz neposredne opasnosti. U izuzetno opasnoj situaciji, Perica je uspeo izbeći smrt i, iako ranjen, uspeo je da se spase i povuče.
Godinama kasnije, Perica i Matan su se slučajno sreli u kafani i otkrili su da su, iako bivši neprijatelji, delili slične sudbine i iskustva. Ta neočekivana veza je vremenom postala prijateljstvo, dok su obojica nastavila svoj život kao invalidi i pecaroši na reci Savi.
Posebno zanimljiva je priča o pušci koju je Perica izgubio u ratu, a koja se neočekivano vratila njemu nakon mnogo godina, zahvaljujući dobroti jednog veterana HVO-a. Ova priča o pušci postala je simbol Peričine prošlosti i njegove povezanosti s ratom i neprijateljima koje je imao tokom sukoba.
Kroz sve te događaje, priča Perice Voćkića postaje više od obične ratne priče; postaje priča o ljudskosti, pomirenju i neočekivanim prijateljstvima koja mogu nastati i iz najtežih situacija.