Tragovi ujeda zmije obično prate krvarenje, brzu pojavu bola i oticanje, dok mogu izazvati i utrnulost i crvenilo. Simptomi trovanja variraju u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe, pri čemu su izraženiji kod starijih osoba ili dece, kao i kod ujeda na glavi ili vratu. Ovi simptomi uključuju znojenje, opštu slabost, ubrzano disanje, dijareju, povraćanje i gubitak svesti.
Srpsko herpetološko društvo “Milutin Radovanović” preporučuje da se odmah po ujedu primeni samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice, uz izbegavanje isisavanja rane, jer to može dovesti do unosa otrova u krvotok. Takođe, preporučuje se unos što više tečnosti, poput vode, ali ne alkohola, i odmah transportovanje ujedene osobe do najbliže zdravstvene ustanove. U slučaju udaljenosti od naseljenih mesta, ranu je moguće podvezati iznad mesta ujeda, posebno ako su u pitanju ruke ili noge.
Mirko Mijanović, iskusni stručnjak iz Kragujevca koji se godinama bavi hvatanjem zmija, ističe važnost preventivnih mera pri kretanju po terenima gde se mogu naći otrovnice. Preporučuje se nošenje čvrste obuće i dugačkih, relativno debelih pantalona radi zaštite, budući da su noge najčešće mesta ujeda. Serum protiv zmijskog otrova sme davati samo lekar u zdravstvenoj ustanovi, jer samoinicijativno davanje seruma može izazvati anafilaktički šok i izuzetno brzu smrt.
Što se tiče karakteristika određenih vrsta zmija, Poskok je prepoznatljiv po tamnoj cik-cak šari na leđima, sivkastoj ili smeđoj osnovnoj boji tela, dok je Šarka zdepasta, spora, i može se prepoznati po tamnoj vijugavoj pruzi duž leđa. Šargan, s druge strane, poznat je po cik-cak šarama na leđima i žućkastoj ili sivoj osnovnoj boji tela.