Jedan čovek iz Kolorada doživeo je pre deset godina situaciju koja je potpuno promenila tok njegovog života kada je suočen sa dve strašne dijagnoze u svojoj porodici.
Sve je počelo u dečijoj bolnici u Koloradu, gde je sa svojom suprugom Dajanom čekao na vesti o njihovoj četvorogodišnjoj ćerki Nevi.
“Sedeli smo tamo, držeći se za ruke. Naša Neva je bila iza staklenih vrata sa natpisom ‘Ne ulazi’. Bio sam preplavljen očajem, borio sam se da ne uđem unutra, a onda je pedijatar izašao i saopštio nam rezultate skenera mozga,” priseća se otac skrhanih emocija.
Nažalost, skener je pokazao tumor u hipofizi mozga Neve, što je zahtevalo hitnu operaciju. Iako tumor nije bio širen na druge delove tela, njegova pozicija je predstavljala ozbiljan rizik, a svaki rast tumora bi bio opasan po život devojčice.
“Ova dijagnoza je veoma retka. Od oko 75 miliona dece u Sjedinjenim Državama, samo njih 300 godišnje dobije ovakvu dijagnozu,” rekao je otac.
Nakon dugog perioda borbe i neprospavanih noći, Neva je konačno puštena kući, ali pod uslovom da redovno ide na kontrole magnetne rezonance svaka dva meseca, kako bi se pratilo eventualno vraćanje tumora.
Međutim, godinu dana kasnije, situacija je postala komplikovanija. Dajana, supruga ovog čoveka, počela je da oseća bolove u rukama koji su se vremenom pogoršavali. Kada su odveli Nevu na kontrolu, odlučili su da se i ona pregleda. Nažalost, rezultati su bili poražavajući. Ustanovljena su dva tumora u mozgu, oba veoma agresivna, sa veoma malim šansama za preživljavanje.
“Dajana je bila dijagnostifikovana sa glioblastomom, veoma agresivnim i često fatalnim tumorom. Šanse su joj bile 1 prema 150.000. Ne mogu da shvatim kako je tako mlada mogla da dobije ovu bolest, obično se javlja u starijem dobu. Ne mogu da shvatim ni zašto su i moja ćerka i žena obolele u roku od godinu dana,” rekao je očajno otac.
Srećom, Dajana je bila borac. Ona je želela lek i izlečenje, i svojim stavom je umirila dušu svog supruga. Sa njom je verovao da su čuda moguća.
Nažalost, uprkos hrabroj borbi, Dajana je preminula 11 meseci nakon dijagnoze.
“Do poslednjeg dana se borila iznova i iznova, poput feniksa. Nije se predavala i uvek je zračila smirenošću. Njena predanost životu mogla bi biti inspiracija svima,” rekao je suprug kroz suze.
Njene poslednje dane provela je kod kuće, a poslednji izdah je imala uoči Nove godine, nakon što se pozdravila sa svima svojim najmilijima.
“Nije mogla lepše da umre, okružena tolikom ljubavlju. Ali kada nas je napustila, tuga je zavladala. Ja sam se pravio da je sve u redu, ali zapravo sam tonuo sve dublje i dublje,” priznao je suprug.
Na sreću, našao je snagu u svojoj ćerki, koja je danas predivna i srećna tinejdžerka.
“Naučio sam da nađem utehu čak i u najmračnijim trenucima. Shvatio sam da smo svi povezani kroz zvezde, elemente prirode i druge energije koje nas okružuju. U tim vezama sam pronašao mir, prihvatanje i radost,” zaključio je čovek.