Zova, jedna biljka koja je često zapostavljena, zapravo može biti izuzetno profitabilna, posebno među bobičastim kulturama. Postoji potencijal da postane omiljena biljka među poljoprivrednicima zbog visokih prinosa, slične cene kao grožđe, i manjih ulaganja.
Zova uspeva u peskovitoj zemlji, što je čini popularnom u severnom delu Vojvodine. Sorta “hazberg” je često uzgajana, dolazi sa zapada Evrope. Na tržištu, sokovi i slatka od zove imaju visoku potražnju, što omogućava poljoprivrednicima da zarade značajne prihode. Prinosi zove se kreću od 10 do 12 tona po hektaru, sa očekivanim prihodom od preko 500.000 dinara po hektaru od prodaje.
Zova zahteva minimalno održavanje i nema potrebe za hemijskom zaštitom, što je čini ekonomičnom za uzgoj. Interesovanje za zovom na tržištu raste, a poljoprivrednici često čekaju berbu plodova kako bi ostvarili veće prihode.
Osim što se koristi u prehrambenoj industriji, zova ima i farmaceutsku vrednost, koristi se u proizvodnji džemova, sokova, rakija, čajeva, kao i u farmaceutskim proizvodima. U svetlu zabrane sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila na značaju jer se koristi i kao prirodni boj.
Poljoprivrednici koji žele unaprediti svoju proizvodnju zove ili drugih kultura mogu dobiti podršku putem IPARD fonda. Program podržava investicije u fizičku imovinu, izgradnju objekata, podizanje novih zasada i druge aktivnosti. Informacije o prijavama su dostupne putem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ili kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja.