U mjestu Visoko, nedaleko od Sarajeva, živi jedna starija muslimanka koja ima izuzetno bogato životno iskustvo. Njena priča je o toplom odnosu i poštovanju između muslimana i Srba u Bosni, kao i o njenoj ličnoj avanturi života u Austriji.
Rođena u Rogatici, nana se sa porodicom kasnije preselila u naselje Dobrinje u Visokom. Tokom četiri godine boravka u Austriji, slučajno je živela u kući sveštenika, hrišćanina, ali joj nikada nije bio zabranjen da praktikuje svoje muslimanske običaje.
“Živjela sam u popovoj kući. Niko mi nije branio da nosim svoju nošnju, maramu ili muslimansku haljinu. Četiri godine sam tamo provela”, rekla je nana, ističući da je imala divno iskustvo i da je pop uvek poštovao njenu veru, kao što je i ona poštovala njegovu. “Pop mi je govorio: Majko, slobodno sprovodi svoje običaje, a ja ću svoje. Kada sam klanjala, on bi me podržavao. Nikada se nisam osećala ugroženo ili diskriminisano.”
Nana je naglasila da su zajedno uživali u druženju, pazeći jedni na druge i iskazujući međusobno poštovanje. “To mi je bilo veoma ispunjavajuće. Što se tiče života u popovoj kući, ništa mi nije nedostajalo, osim moje rodne grude, prijatelja i Bosne i Hercegovine na koju sam navikla.”
Ova priča je primer poštovanja različitosti i drugih vera u svakom smislu. Ona nas podseća da je važno voleti svoje i poštovati tuđe, kako bismo svi zajedno bili na pravom putu, bez obzira na to kojem se Bogu molimo.