Pored fizičkih karakteristika, nasleđujemo i neke lične osobine od naših roditelja, što je često rezultat genetskih predispozicija.
Visok nivo holesterola može biti nasledan zbog genetske mutacije koja dovodi do akumulacije holesterola u krvi, nezavisno od ishrane.
Ćelavost kod muškaraca povezana je sa genetikom, s obzirom da se gen za ćelavost nalazi na X hromozomu i prenosi se od majki.
Intelektualni uspeh može biti nasledan jer mnogi geni igraju ulogu u kognitivnim sposobnostima, pa ako su roditelji bili uspešni u školi, i deca imaju veći potencijal za intelektualni razvoj.
Ljubav ili netolerancija prema kafi može biti genetski uslovljena, s obzirom da postoje geni koji utiču na apsorpciju kofeina i preferencije prema ovom napitku.
Dijabetes tipa 2 u adolescenciji može biti posledica genetskih mutacija, iako i loša ishrana može doprineti njegovom razvoju.
Nemogućnost razlikovanja boja često je nasleđena osobina, pri čemu sinovi obično nasleđuju gen od majke, a ćerke od oca.
Netolerancija na laktozu često je uzrokovana genetskim faktorom koji utiče na sposobnost tela da vari mlečne proizvode.
Sposobnost vožnje automobila može biti pogođena genetskim faktorima koji utiču na orijentaciju i prostornu percepciju.
Kratkovidost je takođe često nasledna, a rizik od njenog razvoja je veći ako oba roditelja imaju ovaj problem.
Popularnost, prema istraživanjima sa Harvarda, može biti povezana sa genetskim faktorima koji su prenosili društveno cenjene osobine na potomke, što ih čini privlačnim i popularnim među vršnjacima.
Ovi primeri pokazuju kako genetika može uticati na različite aspekte naših života i osobnosti, iako je interakcija gena sa životnim okruženjem takođe važna za razumevanje kompletnog slike nasleđivanja karakteristika.