Pleme Bušmani, jedno od najstarijih naroda, živi u sušnim regionima južne Afrike i nalazi se na ivici izumiranja. Njihov način života značajno je ugrožen uticajem zapadnjačke kulture, ali su poznati po svom dubokom poštovanju prirode i izuzetnim sposobnostima preživljavanja u surovim pustinjskim uslovima. Bušmani imaju ogromno znanje o lokalnoj flori i fauni, koje im omogućava da očuvaju svoju tradiciju. Ritualni plesovi i muzika igraju ključnu ulogu u njihovom društvu, koristeći se za duhovno uzdizanje, lečenje i povezivanje zajednice.
Trenutno ih ima oko 100.000, većinom nastanjenih u Bocvani, Namibiji, Južnoj Africi i Angoli. Nemaju stalno prebivalište, jer su u stalnoj potrazi za hranom. Njihov nomadski način života podrazumeva nošenje svega što poseduju na leđima i izgradnju kućica za jedan dan. Naučnici su utvrdili da Bušmani nisu imali genetski priliv novih gena, što pokazuje da se nisu mešali s drugim narodima. Njihova fizička adaptacija na vruće i sušne uslove uključuje karakteristike poput nedostatka znojnih žlezda i izuzetne zaštićenosti ženskih polnih organa.
Bušmani love lukom i strelom, skupljaju jestivo korenje i biljke, i žive u skloništima od trave, šiblja ili kože. Njihov nomadski život organizovan je u malim grupama od oko 25 osoba. Večeri provode okupljajući se, prepričavajući događaje dana, pevajući i pušeći. U lovu poglavica ide prvi, a svi ostali ga prate.
Oni su šamanisti i veruju u spiritualno biće Kagen, koje je stvaralac mnogih stvari i junak brojnih mitova. Eland (Taurotragus) je njihova najsvetija životinja. Bušmani veruju u dva boga, jednog na istoku i drugog na zapadu, kao i u duhove mrtvih, ali ne obožavaju pretke.
Njihov jezik pripada kojsanskoj grupi i prepoznatljiv je po svojim „klik“ glasovima. Tradicionalni metod paljenja vatre je s dva štapića, a vatru koriste za pušenje punku punku, halucinogene biljke koja je nekoliko puta jača od marihuane. Pušenje ove biljke deo je njihove tradicije i veruju da im daje snagu za lov i druge aktivnosti.
Bušmani vode ljubav više puta tokom dana u svojim kolibama pred ostalim članovima zajednice. Monogamni su, ali nakon određenog perioda života i rađanja dece, parovi se zamene bez ljubomore. Deca ostaju s majkom koja ide kod novog partnera. Mlade devojke i momci mogu otići u drugu grupu da upoznaju budućeg partnera.
Žene u plemenu karakteriše steatopigija, koja se postiže hranjenjem babunima. Osim brige o deci, žene sakupljaju jestivo korenje biljaka i voće, a porađaju se same i u tišini izvan kampa. Plodnost se kod njih javlja tek sa 19 ili 20 godina, a obično imaju 3 ili 4 deteta. Životni vek Bušmana retko prelazi 50 godina.