**Uticaj godišnjeg doba rođenja na karakter, ličnost i sudbinu**
Naučnici su utvrdili da godišnje doba u kojem ste rođeni može imati značajan uticaj na vaš karakter, ličnost i sudbinu. Promene godišnjih doba utiču na bebu još dok je u materici, a kasnije i nakon rođenja. Izdvojeni su specifični temperamenti i karakteristike ljudi rođenih u različitim dobima godine.
**Proleće**
Ljudi rođeni u proleće su poznati po svom optimizmu i sposobnosti da svaki problem vide kao priliku za razvoj. Smatra se da imaju najviše sreće u životu zahvaljujući svom visokom optimizmu. Aprilska deca su često kreativna i sklona umetnosti. Britanske studije pokazuju da su ljudi rođeni u martu i aprilu prirodni lideri i često zauzimaju liderske pozicije. Istraživanja Univerziteta u Sautemptonu pokazuju da ljudi rođeni u proleće imaju najmanji rizik od razvoja alergija.
**Leto**
Letnja deca su optimistična i ambiciozna, ali su sklona naglim promenama raspoloženja i egoizmu. Imaju izuzetnu intuiciju i tačan “unutrašnji sat” koji im pomaže da lako prilagode dnevne aktivnosti. Imaju vatren temperament, vole zabavu i lako ostvaruju kontakte. Često se bore za svoju poziciju i uspeh u školi i na poslu. Istraživanja pokazuju da imaju povećan rizik od problema sa vidom i alergija na gluten.
**Jesen**
Ljudi rođeni u jesen idu iz krajnosti u krajnost, od ravnodušnosti do perfekcionizma. Iako se jesen doživljava kao siva sezona, istraživanja pokazuju da ti ljudi imaju najmanji rizik od depresije. Poseduju velike kognitivne sposobnosti i često su veoma uspešni u školi. Odlikuju se izdržljivošću i snagom, ali imaju veći rizik od astme i alergija na određenu hranu. Nemačka studija na milion ljudi iz Danske i Austrije pokazuje da ljudi rođeni između oktobra i decembra žive najduže.
**Zima**
Zimska deca su kreativna i domišljata još u detinjstvu. Uglavnom su timski igrači, posebno oni rođeni u januaru, i imaju tendenciju da se ističu po nečemu. Veruje se da su najljubazniji i najposlušniji, sa izraženim smislom za humor i veselom prirodom. Ipak, istraživanja Univerziteta u Kardifu pokazuju da imaju veći rizik od naglog povećanja kortizola, hormona stresa, što ih čini najrizičnijom grupom za stabilno mentalno zdravlje.
