“Moju sestru volim kao svoje oči. Možda je to zato što smo blizanci, jer ta ljubav se ne može opisati rečima.
Kada se udavala, upozorio sam njenog muža da pazi kako se ponaša prema njoj. Dva meseca kasnije, kada sam video modricu na njenom licu, odmah sam znao da je udario. Odmah sam otišao do njega na posao i ozbiljno ga povredio. Njegovi kolege su zvali policiju i odveli me, ali da mu kolega nije intervenisao, možda bi mu bilo i gore.
Zbog teške telesne povrede, dobio sam mesec dana zatvora i visoku novčanu kaznu. Kada me sudija upitao da li se kajem, odgovorio sam mu da, ako je cilj zatvora da me spreči da ponovim ovo delo, onda neka me pošalje na doživotnu robiju. Rekao sam da ću ponovo uraditi isto ako neko pokuša da povredi moju sestru.
Sudija mi je kaznu prepravio na 3 meseca uslovne kazne. Prošle su skoro tri godine i od tada, moj zet nikada više nije nasrnuo na moju sestru. Verujem da sam time sprečio mnogo veće probleme koje bi ona mogla imati.”