Pre braka nismo razgovarali o finansijama jer sam bila mlada i naivna. Imala sam dobar posao, svoj auto, i nasledila sam dedine njive koje iznajmljujem. Mislila sam da ulazim u brak kao u zajednicu.
Kupili smo stan na kredit, a sve je bilo na pola. Već u prvoj godini braka, pod uticajem njegove majke, to „na pola“ je postalo problem. Njegova majka je bila zabrinuta da ne iskorišćavam njenog sina. Teško mi je palo da postanem „cicija“ i striktno se držim pravila pola-pola kako bi on shvatio da to nije normalno.
Na drugu godišnjicu braka, on se požalio da ja obnavljam svoju garderobu i obuću, dok njemu ne kupujem ništa. Njegove čarape, donji veš, i majice su bile iscepane, a nije imao ni lepih novih majica.
Nije razumeo u čemu je problem. Svoj novac je davao bratu i majci, nije imao ni ušteđevinu, a auto mu se pokvario jer nije obavljao servis. Izbio je sukob, optužio me da sam interesdžija i proračunata, pa smo se razveli.
Protraćene su dve godine, ali nemamo decu i ceo život je preda mnom. Možda sam naivna kada volim, ali nisam budala.