Godinama smo pokušavali da dobijemo bebu, ali svaki pokušaj bio je bez uspeha. Na kraju smo otišli kod doktora, koji mi je rekao da je moja supruga sterilna i da neće moći da zatrudni. Tada smo bili u braku već 7 godina, i znao sam koliko bi je ta vest slomila. Zato sam zamolio doktora da joj ništa ne kaže, a ja sam odlučio da joj kažem da je problem u meni, da sam ja sterilan.
Nikada neću zaboraviti njen plač i tugu. Nakon nekoliko meseci, predložio sam da usvojimo dete, ali ona je to odbila, rekavši da ne želi da odgaja tuđe dete.
Samo pet meseci kasnije, saopštila mi je da želi razvod kako bi mogla da postane majka s nekim ko može da joj to omogući. Iako me je to duboko pogodilo, zadržao sam sve emocije u sebi.
Danas, deset godina kasnije, srećan sam otac troje dece, dok je ona, zbog onog zbog čega je mene ostavila, već dva puta napuštena. Često mi šalje poruke u kojima me krivi za svoju nesreću, patnju i bol. Iako mi je žao zbog nje, ne osećam se krivim. Bio sam spreman da se žrtvujem zbog nje, ali na kraju je sama donela svoje odluke i snosi posledice.