“Jutros mi zazvoni telefon, komšinica od 75 godina zove me da odmah dođem ispred picerije preko puta naše zgrade.
Odmah mi kroz glavu prolazi sto različitih scenarija – da li joj je pozlilo, da li treba da je odvezem do hitne ili bolnice, ili možda samo da joj pomognem da unese kese u stan…
Inače, već godinama treniram, pa često pomažem uneti nameštaj i slične stvari.
Stignem tamo, a ona sedi ispred sa ogromnom džambo picom ispred sebe. Pojela je dva parčeta i ne može više.
Zvala me da dođem i pojedem ostatak jer nije mogla da ponese picu sa sobom.
Pojeo sam je i stvarno sam uživao.
Zahvalan sam joj što me nasmejala i ulepšala mi dan. Sledećeg dana sam joj odneo kolač – pravio sam mađaricu.”