Džejn Hardi je prodala svoju uspešnu firmu kako bi mogla preuzeti brigu o svojoj 94-godišnjoj majci Bet, koja boluje od demencije. Nakon što ju je dovela iz doma nazad kod sebe, Džejn je primetila značajan napredak u majčinom stanju. Iako je pre toga majka bila konfuzna, zaboravila kako čitati i pisati, i bila stavljena u pelene, nakon preseljenja u Džejnin dom, njene kognitivne sposobnosti su se poboljšale. Bet je ponovo počela da čita, piše i aktivno učestvuje u svakodnevnim aktivnostima.
Džejn je istakla važnost rutine, stalne komunikacije i davanja osećaja svrhe. Umesto da je tretira kao bolesnu osobu, Džejn insistira na tome da Bet bude uključena u male zadatke, poput slaganja veša ili odlučivanja o kućnim poslovima, što joj vraća osećaj kontrole nad životom.
Iako bolest napreduje, Džejn uspeva da pruži svojoj majci dostojanstvo i kvalitetan život.