Priča M.P. (47), čoveka koji je prošao kroz težak životni put nakon što ga je majka ostavila na vratima doma za nezbrinutu decu “Drinka Pavlović” u Nišu, oslikava duboke emocionalne rane, ali i snagu preživljavanja. Odrastajući bez roditelja, prevaren od majke koja ga je ostavila uz obećanje da će se vratiti, proveo je mesece čekajući je ispred doma, dok mu konačno vaspitačica nije rekla bolnu istinu da njegova majka neće doći.
Dom “Drinka Pavlović”, osnovan 1984. godine, bio je utočište za decu iz svih krajeva bivše Jugoslavije. M.P. opisuje kako su se deca u tom domu, bez obzira na nacionalnost i religiju, povezala i postala porodica, iako su svi imali različite životne sudbine. Iako su u domu postojali trenuci radosti, poput odlazaka na letovanja i zimovanja, mnogi su nosili tugu zbog svojih prošlosti.
Njegov život dodatno je otežala pojava rata u Jugoslaviji, kada su mnogi mladi iz doma slani u rat, uključujući i jednog od njegovih prijatelja koji je tamo izgubio život. Tada je došlo do promene u odnosima među decom i osobljem doma, a M.P. je počeo sve češće da beži, što ga je na kraju odvelo u strožije institucije.
Ipak, M.P. je uspeo da se izvuče iz tog teškog života. Otišao je u inostranstvo, zaposlio se, osnovao porodicu i dobio decu, što smatra svojim najvećim blagoslovom. Iako ga je majka napustila, godinama kasnije ju je pronašao i odlučio da joj pomogne, iako ga nikada nije pokazala kajanje za svoje postupke. Kupi joj kuću u Zaječaru, brinući o njenom zdravlju i potrebama, iako je znao da ona to verovatno ne bi učinila za njega.
Danas, M.P. je zahvalan na životu koji vodi. Iako se razveo, održava kontakt sa svojom bivšom ženom i decom, a svaki mesec dolazi u Srbiju, obilazi svoju kuću i majku. Redovno se okuplja sa prijateljima iz doma, deleći uspomene i emocije koje su ih oblikovale. Iako ga sećanja na teška vremena često rasplaču, M.P. poručuje da su snaga i vera u sebe ključni za prevazilaženje čak i najtežih životnih prepreka.