Moj polubrat je odvjetnik, ja sam slastičar po zanimanju i oboje vodimo svoj privatni biznis.
Ali naravno, ja sam očito u njegovim očima puno manja i bezvrijednija od njega, pa se iz tog razloga ni ne družimo više.
Stvar je u tome da sam ja njemu, njegovoj ženi, svoj troje djece za svaki rođendan donosila tortu i kolače jer se podrazumijeva eto, uz to narvano i poklon uvijek, da bi moj sin dobio komad odjeće kojemu je “otpala etiketa”, par godina za redom.
Nema veze, nije poklon važan. Ali evo, moj muž je imao prometnu u kojoj nije bio kriv, ali došlo je do nekog nesporazuma sa osiguranjem, i kada sam nazvala brata..
Ali evo, moj muž je imao prometnu u kojoj nije bio kriv, ali došlo je do nekog nesporazuma sa osiguranjem, i kada sam nazvala brata da ga pitam za savjet, rekao mi je da možemo doći za 2 tjedna kod njega u ured, dogovorit ćemo se za cijenu, dat će nam popust.
Popust na savjet ljudi. Koja sam ja glupača što sam im godinama pekla torte na koje su mi otišli sati i sati vremena.
Ali moje ne vrijedi ništa jer ja imam zanat pa sam glupa, a on je fakultetski obrazovan.
Izvor: ispovesti.com