“Vraćam se kući neki dan busem..”

“Prije neko veče ja u autobusu, iza mene sjede neki momci, migranti.

Ja tati inače uvijek pošaljem poruku da me sačeka na stanici ako se baš kasno vraćam. Izlazim ja na stanicu, tate nema, a za mnom izlaze ta 3 momka.

Krenem ja lagano ka zgradi, tata se ne javlja na telefon, toliko sam se uplašila jer su i oni krenuli za mnom i doviknuli mi nešto.

Samo što nisam počela da plačem od straha, vidim ide prema meni… ”

 

Toliko mi je lakše bilo, tata stao da me zagrli, vidio migrante i oni se samo okrenuli i otišli u suprotnom smjeru.

Kad sam pričala ovo drugaricama, rekli su mi da sam rasista, što sam odmah pomislila da će nešto da mi urade itd. Pa pratili su me a i koliko puta sam čula da širom Evrope napadaju djevojke, nije mi svejedno, doduše isto bih se toliko uplašila da me 3 momka prate i da nisu migranti.

Al eto ja sam rasista jer mi nije svejedno da me neko prati, a prije mjesec dana dedu su mi migranti ispred zgrade istukli i opljačkali.”

Izvor: Ispovesti.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *