Martin Previšić, profesor istorije na Univerzitetu u Zagrebu, nedavno je objavio temeljnu knjigu pod nazivom “Goli otok”, koja pruža novo svetlo na mračni deo jugoslovenske prošlosti. Previšić je doktorirao na ovoj temi, a njegova istraživanja su uključivala uvid u dosijee Udbe i razgovore s bivšim logorašima. Goli otok, najveći logor u Jugoslaviji, bio je namenjen političkim zatvorenicima, posebno onima optuženima za podršku Staljinu tokom sukoba sa Titom.
U intervjuu za Kurir, Previšić je istakao da su razgovori s logorašima na njega ostavili najjači utisak. Iako je kao istoričar nastojao da zadrži objektivnost, teško je bilo ostati ravnodušan prema njihovim sudbinama. Mnogi bivši logoraši nosili su traume čitavog života, a jedan od najtežih aspekata bilo je to što su mnogi od njih bili prisiljeni da maltretiraju druge zatvorenike, što im je ostavilo osećaj srama i odgovornosti.
Previšić ističe da nikada nećemo saznati punu istinu o Golom otoku, kao ni o bilo kom drugom događaju iz prošlosti. Istorija je, prema njegovim rečima, proces u kojem svaki period donosi nove poglede na prošlost. Njegov cilj je bio da prikaže sistem koji je Udba uspostavila na Golom otoku, mehanizme koji su primenjivani i posledice koje su ostavile na ljude i društvo.
Iako je nakon raspada Jugoslavije omogućena sloboda pisanja istorije, Previšić naglašava da to ne znači nužno kvalitetniju istoriografiju. On veruje da je važno prihvatiti različite poglede i raditi na tome da kvalitetne studije isplivaju u demokratiji, bez obzira na lične ili ideološke sklonosti.