Priča Slavka Filipovića iz Hrvatske, koji se sedamdesetih godina oženio ženom sa Mauricijusa i preselio u Namibiju, osvetljava izazove s kojima se suočavaju mešoviti brakovi. Iako su oni postali uobičajeniji danas, Filipovićevo iskustvo iz tog perioda pokazuje koliko su rasne i kulturne barijere mogle biti surove. Naime, njihov brak nije bio priznat u Južnoj Africi, što ih je nateralo da se presele u Namibiju, gde su nastavili da se suočavaju sa diskriminacijom.
Posebno težak trenutak nastao je kada su hteli da upišu svoju ćerku u vrtić. Iako je devojčica po dokumentima bila klasifikovana kao “bela osoba”, vrtić koji je bio rezervisan za belu decu odbio ju je zbog boje kože njene majke. Nakon žalbe i objave priče u lokalnom listu, Filipovići su uspeli da upišu ćerku, ali u katolički vrtić, što je još jedan pokazatelj koliko su rasni zakoni bili nepravedni.
Ovo svedočenje ukazuje na složenost mešovitih brakova u to vreme, dok se i dalje reflektuje na izazove sa kojima se mešovite porodice mogu suočiti i danas. Diskriminacija, stigma, i kulturološke razlike često stvaraju dodatni teret na roditelje i decu u ovakvim zajednicama.